Када заштитници постану злостављачи – малолетнице у ланцу трговине људима
Деца без родитељског старања требало би да буду сигурна и заштићена у институцијама које се о њима брину. Нажалост неретко није тако, деца буду жртве трговине. Недавни случај у Тузли покренуо је још једном важно питање сигурности деце у прихватилиштима и хранитељским породицама и колики су пропусти система.
Организатори сексуалне експлоатације тузланских девојчица били су полицајци, који су малолетнице злостављали, врбовали и подводили их другима за новац.
Сексуалне услуге користили су и универзитетски професор и бивши посланик, иако су били свесни да су девојчице жртве трговине људима.
"Девојчице су смештене на сигурно место, међутим оно што је засигурно јесте да ће њима требати дуготрајна психолошка подршка. Особе које су њих искоришћавале у ланцу трговине људима су заправо људи који су припадници закона који су вероватно те девојчице застрашивали, претили да ће оне можда завршити у затвору", рекла је Абида Бехлић, председница Удружења "Нови пут", за превенцију и заштиту жртава трговине људима из Мостара.
Огласио се Дом чије су девојчице биле штићенице. Кажу да су биле привремено смештене у Прихватилиште за децу жртве криминала, али не и у сам Дом. Наводе да их је после краћег периода преузела служба за социјални рад.
"Оне за нас спадају у једну од најрањивијих категорија које су подложне свим облицима искориштавања и насиља. Када разговарамо о тим установама у којима се врши збрињавања такве деце, морамо се запитати да ли они имају довољно особља које би могло да води адекватну бригу о својим бројним кориснисима", рекла је Абида Бехлић.
Јурић: Човек коме се веровало сексуално злостављао два детета
Сличне ситуације дешавају се и у Србији, наводе Удружења грађана за борбу против трговине људима.
"Било је ситуација у којима су и хранитељи искоришћавали децу, а било је и оних који су долазили у сама прихватилишта изводили децу и искоришћавали их", каже Јелена Хрњак из Удружења "Атина".
Према њеним речима, у Србији постоји више од 6.000 деце без родитељског старања, а више од 800 користи смештајне капацитете неких домова и све указује на озбиљност овог проблема.
"Ми смо имали један директан случај, где је управо човек коме се много веровало, човек из академске заједнице, човек који је био доктор судске медицине, био сексуални злостављач два малолетна детета. Веома често смо спремни да заштитимо злостављаче бранећи их тиме да су они угледни чланови друштва, а заправо то је све само не углед", каже Игор Јурић из Центра за несталу децу.
Подршка узбуњивачима
Зато, истичу, друштво треба да има развијену свест и да свако ко има сазнање да је неко жртва трговине то пријави.
"Уколико, на пример, запослени у одређеним инситуцијама нису сигурни у своју заштиту, своју безбедност, морамо радити на различитим механизмима, као што је механизам подршке узбуњивачима да могу да пријаве кривична дела без да осећају било какву консеквенцу. Чак и код анонимних пријава свака од њих се мора темељно истраживати и на сваку се мора реаговати", каже Јелена Хрњак.
Трговци људима углавном су познати жртви. Познати су и полицији, имају позамашан досије, али само један одсто њих у свету стигне заслужена казна.
Код нас је прописано 12 година затвора за такво дело, али пракса показује да кријумчари прођу са нижим казнама.
Коментари