Сиромаштво није само празан фрижидер – већ и дом без грејања и интернета

Сиромаштво има много лица. То није само питање новца већ и немање грејања, интернета или је здравствена установа предалеко. Да би се смањило сиромаштво потребно је изградити систем који штити људе и отвара могућности.

"Србија је на том путу већ остварила значајан напредак, а кроз наше партнерство са Европском унијом радимо на томе да економски раст и социјална укљученост напредују заједно — како би се осетио у свакој заједници", рекла је Матилде Морт, стална координаторка УН у Србији.

Сиромаштво не погађа све регионе подједнако. Искораком из Београда где је у ризику 8,7 одсто грађана, проценат се повећава - у Војводини 21 одсто, Шумадији и Западној Србији 23, а Јужној и Источној Србији чак 27,7 одсто. Решење је у инвестирању у образовање и запошљавање у руралним подручјима.

"Од 2014. ЕУ је уложила више од 91 милион евра у јачање система социјалне заштите, образовања и у запошљавање, са посебним фокусом на маргинализоване групе. Планом раста за Западни Балкан Србији је омогућен приступ средствима у износу од 1,6 милијарди евра за кључне реформе, а за посебан програм за запошљавање и социјално укључивање издвојиће се 27 милиона евра за период од 2024. до 2027. године", рекла је Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији. 

Жене у ризику од сиромаштва

Готово 75 одсто оних који обављају неплаћене послове у кући су жене. Жене са 25 одсто предњаче и у популацији најстаријих суграђана који су у ризику од сиромаштва.

"Економским учешћем жена и улагањем у здраво и активно старење, поред тога што јачамо породице – ми суштински смањујемо сиромаштво и улажемо у отпорну будућност за све генерације у Србији", рекла је Борка Јеремић, шефица Популационог фонда УН за Србију. 

Сиромаштво је уско повезано и са здравственим изазовима. Чак и уз неспорна побољшања у заштити, више од једне трећине здравствених расхода грађани покривају из сопственог џепа.

Како ублажити потешкоће

"Добро осмишљена и континуирана социјална улагања не само да ублажавају тешкоће, већ и оспособљавају људе, граде отпорност и покрећу дугорочни раст", рекла је Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији.

Кључну улогу свакако има држава. У буџету се повећавају средства за социјалне програме, здравство и образовање.

Међу најновијим програмима је Гаранција за младе, која се у сарадњи са Европском унијом спроводи као пилот пројекат у Крушевцу, Нишу и Сремској Митровици, обухватајући 20 локалних самоуправа, а усмерен је на решавање питања запошљавања и социјалне укључености.