План изградње 60 километара подземних саобраћајница до 2030. - хоће ли нови тунел окончати гужве у Београду

Дејан Дивац, гостујући у Београдској хроници, рекао је да смо надомак почетка пројекта изградње тунела који ће спојити Саву и Дунав.

Према његовим речима, припремни радови требало би да почну следећег месеца и да трају око годину до годину и по дана. Машини ће, процењује се, бити потребно десет месеци да пробије трасу са једне реке на другу.

Дивац додаје да је реално очекивати да тунел буде изграђен за пет година, односно до 2030. године.

"Функционалност тунела биће изванредна када буде завршен. Копање тунела некада је било ризично, али данас постоје механизовани и модерни начини градње – тзв. ‘кртице’ које истовремено копају и подупиру конструкцију", наводи Дивац.

Говорећи о проблему недовољно познатих подземних инсталација у Београду, Дивац истиче да је започето њихово мапирање.

Уместо тунела мајсторска радионица

Мост Газела, ауто-пут кроз Београд, Мостарска петља и Теразијски тунел, четири велике саобраћајнице у престоници СФРЈ, отворене су истог дана, 4. децембра 1970. године. Тадашње новине писале су о Београду као о велеграду.

Тешко је данас и замислити какав би био саобраћај у центру града без Теразијског тунела, колике би се гужве стварале од Зеленог венца до Трга републике и Трга Николе Пашића, јер је то једини тунел у самом центру града.

Идеја о подземним тунелима у Београду покренута је још пре више од педесет година. Један од тада планираних требало је да почиње у Улици Гаврила Принципа 53, а да се завршава у Цетињској улици, код Београдске пиваре.

И даље, на падини Ломине улице, постоје трагови насипа, али су сакривени између зграда. Ипак, у истој улици постоји сведок тих планова – железнички тунел који је данас мајсторска радионица.

Зид на крају тунела

У тунелу више нема машина, али има алата. Уместо шина, сада туда пролазе аутомобили – на поправку. Постоји и канализациона мрежа, али се на крају тунела налази зид. Данас је то радионица дуга педесет метара. Власник, мајстор Дано Пантић, већ 45 година ради на овом месту.

"Требало је да тунел изађе са Савског венца на Дорћол. Како кажу, наишли су на проблеме са водом и клизиштем. У међувремену је почела изградња Новог Београда, те су се те ствари поклопиле и одустало се од градње", присећа се мајстор Пантић.

Не зна, ипак, како се на полици међу алатима нашла и књига која, стицајем околности, има везе са причом о подземним тунелима у Београду.

"Долазили су овде људи који се сећају како је тунел изгледао када су били мали. У то време све је обећавало, и то је била револуционарна идеја – да се споји Нови Београд преко трамвајског моста или пруге са Дорћолом, али одустали су", каже Пантић.

Оживљавање идеја и препреке

Одустало се и од изградње тунела за друмски саобраћај. У тај подземни булевар улазило би се из Улице Гаврила Принципа код бројева 53 и 55, па кроз Краљице Наталије, испод хотела "Москва", Теразија, школе у Улици Моше Пијаде и Македонске улице.

Булевар Деспота Стефана био би једна од последњих тачака, односно излаз некада планираног тунела. Прошли смо трасом којом би пролазио – кроз гужву и семафоре стигли смо за 25 минута. Да тунел постоји, тај пут би трајао знатно краће.

Према медијским написима, тунел је требало да буде дугачак око један километар, а возила би се кретала само у једном смеру. План је био да се касније изгради и други, за супротни смер.

Најављивано је и да ће туда пролазити трамваји. Многи градоначелници покушавали су да оживе идеју о тунелу, али су увек наилазили на препреке – пре свега финансијске, а затим и техничке.