Да ли су далеководи спремни за веће снежне падавине и ледене дане

Нагло захлађење и први снег почетком октобра погурали су потрошњу струје, изазвали кварове на ниском напону и невоље у снабдевању струјом домаћинстава Западне и Југоисточне Србије.

Директор за управљање и тржиште у ЕМС-у Душко Аничић рекао је за РТС да је у прва три дана октобра потрошња струје у Србији значајно порасла, за 10 одсто, и да је 3. октобра била 101 Gwh.

Након тога, када су кренуле топле пробе на даљинском грејању, потрошња је полако падала, и јуче је износила око 95 GWh, што је тренутни дневни просек, рекао је Аничић.

Истакао је да је за стабилност електроенергетског система кључно да топлане раде, у супротном имамо значајнију потрошњу електричне енергије. 

С обзиром да се најављује хладнија зима него претходна, веома је важно да преносни систем ради добро.

Рекао је Електромрежа спремно дочекује зиму и да се све планиране активности и ремонти на преносној мрежи завршавају по плану.

"За случај евентуалних хаварија, ЕМС располаже модуларним стубовима који омогућавају брзу замену у случају пада постојећих“, рекао је Аничић.

Према његовим речима, на основу података добијених преко европских платформи у региону и Европи, за сада нема већих нестабилности у снабдевању струјом.

Италија, каже, тренутно увози више електричне енергије, што је уобичајено за ову земљу која има високу зависност од обновљивих извора.

Управљање загушењима 

Пре два дана стигла је вест да поједине европске земље ограничавају производњу обновљиве енергије.

"То су мере, механизми, на који начин можете да управљате загушењима у мрежи, оператори преносних система раде, да не дође до преоптерећења", објаснио је Аничић.

Одређене земље, попут Шпаније и Португалије, које су се недавно суочиле са нестанцима струје, увеле су механизме управљања загушењима у преносној мрежи, а циљ је, како је рекао Аничић, очување стабилности система.

Немачка и Француска су, каже, такође повећале праг интервенције како би остале унутар сигурносних граница система.

Тржиште струје и транзити напрежу мреже

Разлика у производним ценама између земаља доводи до великих транзита електричне енергије, што напреже европску преносну мрежу.

"Сада то функционише тако, имамо европско тржиште, где свако хоће да купи енергију где је најјефтинија. И то доводи до такве ситуације да је преносна мрежа у тим ситуацијама напрегнута, односно да имамо велике транзите, јер трговци хоће да превезу електричну енергију из оног дела система где је јефтино, а тамо где је скупо и да зараде", рекао је Аничић.

То су изазови са којима се сусрећемо сада и с којима ћемо се тек сусретати, навео је Аничић.

Трансбалкански коридор — енергетски ауто-пут будућности

Европска комесарка јуче је током посете Београду најавила подршку далководном правцу Трансбалкански коридор.

Кроз Србију иду четири деонице тог преносног система.

Према Аничићевим речима, до сада су завршене две од четири секције: Панчево-Решица 2017. године и Крагујевац-Краљево 2022. године.

У току је изградња треће деонице, Обреновац-Бајина Башта, која би требало да буде завршена до 2027. године. Почетком исте године почиње и изградња четврте деонице ка Вишеграду и Пљевљима, рекао је Аничић.

"Ово су енергетски ауто-путеви који омогућавају поуздан транзит електричне енергије широм региона и Европе", навео је Аничић.