Београђани избегавају БГ воз – шта је најслабија карика

Један одсто путника у Београду користи градску железницу. Од два милиона, тек 20.000 људи. БГ воз повезује Батајницу и Овчу, као и Лазаревац и Младеновац са центром града и левом обалом Дунава.

Професор Саобраћајног факултета у Београду Бранислав Бошковић рекао је, гостујући у Београдској хроници, да је у припреми за емисију покушао да дође до неких података о реду вожње БГ воза.

"Ишао сам с једног на други сајт да бих на крају дошао у ред вожње 'Србија воза', где 'БГ воз' није посебно издвојен. Тако да нисам могао да идентификујем који возови припадају БГ возу, а који не – да бих могао да их пребројим и видим њихову фреквенцију“, навео је Бошковић.

Ипак, како каже професор, то не може бити један од разлога зашто људи мање користе воз.

Приступачност железнице

Бошковић каже да су разлози знатно дубљи и много тежи и да је приступачност железнице један од основних разлога.

"Ако је приступачност идентична као у друмском саобраћају, онда је главна фреквенција и брзина превоза, односно време превоза. Али, ако ми разговарамо само о БГ возу и градском саобраћају, онда је приступачност врло слаба и то је опште познато као кључни разлог зашто се железница не користи много више у Београду. То је основно", навео је Бошковић.

Грађани, између осталог, кажу да је њима проблем што, рецимо, БГ возови иду на сваки сат, а не као линије јавног градског превоза.

"Па није сат интервал који је непогодан за железницу, напротив, али је проблем да ли ви одржавате тај сат поуздано или имате велики број отказа“, додаје гост Београдске хронике.

Старе и гломазне гарнитуре

Према његовим речима, у БГ возу функционишу само старе гарнитуре серије 412, 416, које су гломазне, тешке и старе преко 40 година и број отказа на њима је свакодневна појава.

"Кваре се зато што су старе преко 40 година. А и одржавање нам није нешто чиме се можемо похвалити“, подвукао је Бошковић.

Одговарајући на питање шта би било када би се убациле нове гарнитуре, Бошковић каже да не можемо причати парцијално, јер је железница систем који је врло захтеван у погледу одржавања, изградње и функционисања.

По 29 станица на неким релацијама

"Морамо са више аспеката о проблему да разговарамо. Зато многе владе и одустају од побољшања железнице, јер кад сад започну, онда трећа влада, рецимо, заврши нешто. И то је случај са железницом у Београду. Она има изванредне положаје и карактеристике да допринесе, нарочито у приградском саобраћају, функционисању саобраћаја у Београду. Чак и велики број станица имате. Имате по 29 станица на неким релацијама. Ако погледате тих 29 станица, видећете колико је њих приступачно, значи, интегрисано са градским системом превоза за пешачки саобраћај и тако даље. То је мали број. То је један од основних узрока“, навео је Бошковић.

Како боље искористити БГ воз

Професор Бошковић каже да се БГ воз може боље искористити, али онда морате много да уложите, а то не може да се деси брзо.

За решење саобраћаја у Београду метро је једини начин, каже професор.

Железница има одређену улогу и може да преузме значајан број путника јер је то систем високог капацитета, али морате обезбедити неке предуслове, додаје Бошковић.

Железницом се не управља на прави начин

Сматра да се железницом не управља на прави начин. "Законом о железници је дефинисано да кад склапате уговор, било са републичком владом или са градском владом, ви морате имати уговор о обавези јавног превоза, где диктирате фреквенцију времена полазака, надзор и решавате то", каже Бошковић.

Говорећи о томе коме железница највише значи, истиче да највише користи путницима у приградским деловима. "Све од Ваљева према Београду, од Младеновца према Београду, Лазаревца, односно Инђије и Панчева. Значи ту функционише оно што је некад био Беовоз, практично то су те релације", закључио је Бошковић.