Више од 80 одсто зграда у Србији енергетски неефикасно – купце занима локација

Професор на Машинском факултету у Београду на Катедри за термодинамику Милош Бањац каже да је зелена градња шири концепт од енергетске ефикасности.

"Зелена градња подразумева енергетску ефикасност, дакле да објекти не троше много енергије, да зграда приликом коришћења или приликом изградње не емитује више угљен-диоксида него што је потребно, да се сав отпад који се ствара током градње рециклира и користи на друге начине", објаснио је Бањац.

Навео је да објекти подразумевају и и високе стандарде везане за удобност боравка људи у том простору.

"Што се тиче услова удобности, мора да се користи дневна светлост, природна промаја, обновљиви извори енергије, што до сада није било нити прописано, нити обавезујуће", истакао је Бањац.

Како каже, када је реч о обновљивим изворима енергије, потребно је да се користе геотермална или соларна енергија.

"Ти материјали не смеју да буду токсични, морају да имају еколошке сертификате, посебно се води рачуна о потрошњи воде, да се скупља кишница, да се та кишница користи рецимо за зелене кровове или зелене фасаде", појаснио је Бањац.

Скоро сваки други објекат у Србији енергетски неефикасан

Анализа каже да је више од 80 одсто стамбених објеката у Србији енергетски неефикасно.

"Од онога што би требало да буде и што је прописано – то је за стамбене објекте неких 60 киловат-сати годишње по метру квадратном, они троше и преко 130 и 140, а могу и више", истакао је Бањац.

Такви објекати грађени су 70-их година прошлог века, када прописа није било.

"Није се обезбеђивала термичка изолација, прозори су дотрајали, треба да се замене", објашњава Бањац, додаје да су термотехнички системи након 50-60 година исто дотрајали.

Како каже, у почетним трошковима је енергетско ефикасна градња оквирно за 20 одсто скупља, а од ње су скупљи зелени објекти који су углавном екскузивни и којих је релативно мало.

"Амортизују се. Нису то баш претерано брзи периоди поврата инвестиције, неких 10 до 15 година, али с обзиром да се стамбени објекти процењују на трајање од 100 година, постоји дугачак период где ће моћи то да се оствари корист", истиче Бањац.

У Србији је ефикасна градња заступљена највише у Београду и Новом Саду.

"По закону нови објекти морају да буду енергетски ефикасни, предњаче Београд и Нови Сад с обзиром на велики број нових објеката. Када говоримо о зеленој градњи, имамо и таквих објеката, рецимо, тржни центар Ушће", каже Бањац.

Купце више занима локација него ефикасност

Истиче да енергетска ефикасност углавном није главни критеријум код купаца.

"Локација је та која дефинише цену објекта, када неко уложи стотине хиљада евра у неки објекат, он не води много рачуна да ли ће следећи месец да плаћа 50 или 30 евра више на ту цену", објаснио је Бањац.

По закону из 2023. године прописано је да сви станови до 2033. године морају да имају енергетске сертификате.

"Мораће да се јасно зна приликом купопродаје колика је њихова потрошња. Дакле да имате на папиру написано какво је стање вашег објекта. Овако се све своди на реч, да ли јесте или није", наводи Бањац.

Истакао је да се ради на унапређењу решења о енергетској ефикасности из 2012. године.

"Министарство ће да распише тендер да се направе квалитетнији правилници по новим стандардима. Што се тиче зелене градње, ту стојимо јако лоше, иако од следеће године треба да ступи на снагу. Ту није скоро ништа урађено, сем дефиниција која постоје у закону о планирању и изградњи", објаснио је Бањац.

Субвенције на републичком и локалном нивоу

Како каже градске власти учествују у субвенционисању приликом куповине енергетски ефикасних објеката.

"Пре свега имамо стални програм Министарства рударства и енергетике које прате локалне самоуправе са четвртином финансирања, значи четвртину даје Република, четвртину локална самоуправа и половину требају сами станари", појаснио је Бањац.

Навео је да је то сталан програм и да се сваке године расписују нови позиви.

"Други програм је градско стамбено предузеће Београда које даје субвенције ако радите фасаду зграде онда ће вам они, ако је то енергетски ефикасно, дати 20 одсто субвенцију", додаје Бањац.

Процена је да се зелена градња троши нешто мање од 30 одсто енергије током своје експлоатације.

"Код те врсте објеката је важно, да они заиста не емитују тај угљен диоксид и да унапређују своју околину ако се испоштују сви стандарди који су прописани. Дакле, са тим зеленим крововима они чак могу да имају и негативне емисије угљен диоксида, свако изгледају лепше и удобни су за становање", напомену је Бањац.

Соларни панели и геотермални системи све исплативији

Системи као што су соларни панели, геотермални системи, управљачки системи за потрошњу енергије у климатским условима нашим у којима ми живимо су по Бањчевим речима веома исплативи. 

"Пошто се углавном гледа колико ће вам се исплатити инвестиција, без икаквих субвенција, рачуна се да су соларни панели, рецимо за неких седам година исплативи, фотоволтаични системи за седам или осам, међутим, држава даје субвенције за такве програме тако да то постаје још више исплативо", објаснио је Бањац.

Бањац је истакао да би купци пре куповине требали да провере да ли су ти објекти заиста онакви какви се на папиру говоре да јесу.

"Често се дешава да оно што пише на папиру није у пракси, али постоји начин да се провери. Објекти се рекламирају као да су веома ефикасни, да имају уграђену неку супер термичку изолацију и одличне прозоре, а на крају испада да то баш није тако", закључио је Бањац.