Око магазин: Политика на отвореном - улица има два краја

Током лета видели смо блокаде улица, па одласке зборова пред куће и станове функционера, што је власт упоређивала са мрачним примерима из прошлости.

"Зборови нису нанели политичку штету студентима“, сматра професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић. „Зборови су настали као позив студената да се грађани сами организују, да се на неки начин децентрализује протест и да студенти не буду једини који одлучују. И у том смислу ја зборове разумем и као врсте локалних одбора студентског покрета и они јесу донели неку децентрализацију, укључили су у политику доста људи. али они унутар себе јесу прилично хетерогени. Тако да је тешко говорити о зборовима у начелу и односу зборова према студентском покрету сада", каже Спасојевић.

За научног сарадника Института за политичке студије Александра Лукића зборови по дефинциији окупљају широк круг људи, а на улицама смо преко лета, каже, гледали малобројне политичке активисте. 

"Не може се блокирати улица незаконито а тражити законитост. Мислим да је то основни проблем код оних који демонстрирају против власти. Не може се незаконитим и неморалним методама тражити законитост и моралност. Ако мислимо да не постоји законитост, да власт не поштује законе, онда ми сами треба да покажемо да поштујемо законе и да тим својим протестом, поштујући законе ове државе, покажемо да смо другачији", сматра Лукић.

Ескалација насиља

Од августа су се појачали сукоби зборова и студената са једне стране и полиције су друге. Студенти у блокади жалили су се да на бруталност полиције на улицама, нарочито помињући пример Ваљева. Полиција је објављивала снимке напада на своје присталице и саопштавала да су они највеће жртве овог врућег лета.

"Чини ми се да је полиција од почетка веома уздржана. Та реакција полиције је била некако минимална, чак и када је долазило до употребе силе од стране полиције. Могуће је да је у одређеним ситуацијама дошло до прекорачења овлашћења, али то би држава требало да испита и полиција кроз унутрашњу контролу", сматра Александар Лукић.

"Насиље је долазило са свих страна", каже Душан Спасојевић, али оно што је, по њему, проблем је што се полиција није постављала неутрално.

"Један део насиља је кажњавала, онај који долази од стране студената и зборова а онај део насиља који долази од присталица СНС-а није - рецимо гађање ватрометом, које може да буде прилично опасно, пролазило је без икаквих санкција", каже.

За Александра Лукић нема дилеме ко је био насилан.

"Насиље све време још кроз блокаде, јер су и оне индиректни облик насиља. Насиље од почетка постоји међу онима који блокирају", сматра Лукић.

Најдрамтичнији тренутак лета било је каменовање просторија СНС-а у Новом Саду, односно тренутак кад је припадник обезбеђења бившег премијера Милоша Вучевића испалио хитац у ваздух. Запаљење су и просторије Српске напредне странке у Ваљеву. Биле су то ситуације кад се чинило да ће све отићи у веома лошем правцу, али су се ствари ипак донекле смириле.

"Мислим да је ширем делу јавности јасно да је студентско насиље најчешћи одговор на насиље представаника СНС-а и на оно што ради полиција али једним делом одговор на то што ми 10 месеци немамо ни оптужницу ни никакав исход онога што се десило у Новом Саду 1. новембра. Мени се чини да је демолирање просторија СНС-а у Новом Саду био један симболички крај те фазе, где су грађани артикулсали свој бес и да смо након тога ушли у релативно мирнију фазу", каже Душан Спасојевић.

"Прво, постало је јасно да би даља ескалација заиста водила ка кризи из које можда не би било повратка и друго, људи знају да разбијањем просторија ништа не постижете осим што исказујете неки политички став," сматра.

Политичка јесен, где је ту студентска листа

"Чека нас врућа политичка јесен", често је коришћена реченица из речника политичких аналитичара.

Њом се обично означава бурна политичка јесен која долази после политички досадног лета. Али у случају Србије та реченица не важи, јер је лето било довољно вруће.

Док Спасојевић сматра да данас не постоји ниједан елемент у друштву који смирује страсти, па очекује прилично врућу политичку јесен, Лукић верује да ће бити управо супротно.

"Чини се као да су они који организују протесте против власти хтели да одржавају ватру током лета како би се она појачала на јесен. Али, сада када се приближава та врућа јесен, чини се као да је ипак неће бити, као да се стишава ситуација", тврди Лукић.

Kрајем августа Центар за друштвену стабилност, организација блиска Српској напредној странци, почела је да организује и протесте против блокада у целој Србији. У тим шетањама учествовали су и премијер Ђуро Мацут и бивши премијер Милош Вучевић, а председник Александар Вучић најавио је да ће у недељу учествовати у једној таквој шетњи.  

"Власт сада покушава да одговори својим шетњама и својим присталицама и ту се суочамо са неколико проблема. Један је да присталице власти јесу мало старије и конзервативније и нису навикле на ту врсту политичке партиципације, она им није природна и онда те шетње често делују усиљено и неискрено и организовано одозго. Али сама чињеница да је власт у стању да организује шетње у 50 или 60 локалних самоуправа, без обзира колике оне биле, показује да она није у толикој кризи мисли део опозиционе јавности", каже професор Спасојевић.

Са друге стране, студенти и средњошколци у блокади су првог дана школске године и 10 месеци од пада надстрешнице у Новом Саду позвали на протест под називом "Средњошколци памте - сви смо испод надстрешнице".

Лукић тај протест види као политичку злоупотребу школе и ђака.

"Средњошколци треба да уче о политици, али не да се баве политиком и да буду политичари у школи. Ако применимо чувени Kантов принцип универзализације деловања тако што ћемо рећи - па ево, принципи које ја користим, нека постану општи принципи, нека се сви тако понашају, онда ћемо имати школе као неке политичке базе где један наставник промовише једну политику, други наставник другу политику, па ће се створити више неких групација које ће се унутар школе политички сукобљавати. Шта онда имамо од школе?", пита Лукић.

Студенти у блокади постали су главни политички ривал Александру Вучићу. Већ неколико месеци спомиње се студентска листа, али имена нису позната. Заправо, једино име које је до сада познато је Владан Ђокић. Ректор Београдског универзитета рекао је да би стављање свог имена на листу доживео  као гест поверења и указану част од стране студената. Говорио је и на скупу на Славији на Видовдан.

"Студентска листа ће покушати да избалансира различите друштвене групе које су подржавале студенте у последњих неколико месеци“, наводи Душан Спасојевић. „Јасно је да ће бити реч о балансу између грађанског и националног, левог и десног и да ће студенти покушати да и кроз листу задрже тај свој широки приступ који у начелу обухвата све, од крајње левице до крајње деснице, са наглашеним центром. У том смислу би, хипотетички, ректор Ђокић могао да буде један добар кандидат за носиоца те листе", сматра Спасојевић.

Истраживања и избори

Откад траје друштвена и политичка криза у Србији појавило се неколико истраживања јавног мњења која мере снагу политичких актера,  али су само два истраживања изазвала оштре реакције, можда зато што показују потпуно различите резултате.

Најпре је агенција Спринт инсајт у јулу објавила истраживање по којем је студенска листа на готово 55 одсто подршке, а листа власти на 42 одсто подршке. Међутим, лист Блиц је ових дана објавио истраживање агенције Ипсос у које је имао увид, а које још није објављено.

Истраживање Ипсоса каже да је СНС на 48 одсто подршке и да СПС стоји на 5 одсто. Студенти нису понуђени као опција јер још нису регистровани као странка или покрет, али осам одсто испитаника их је самоиницијативно споменуло као своју политичку опцију.

"Узмимо неке претходне изборе, пре свега у Kосјерићу који би могли да буду параметар како народ размишља у Србији. Ако се комплетна опозиција удружи на једну листу, она се приближава власти. Али власт опет има мало више. Тако да ће пре бити да је ово што је Ипсос објавио ближе правом стању ствари, односно да власт још увек има ту неку натполовичну већину", каже Александар Лукић коментаришући истраживања. 

Душан Спасојевић сматра да истраживања последњих неколико месеци показују да по први пут имамо два релативно равноправна блока.

"Наредни парламентарни избори биће први на којима ће власт, односно СНС моћи да изгуби изборе од 2012. године. И то је нешто што је нова реалност. Ја сада не могу рећи да ли је однос 55-45 или 50-50, али мислим да је јасно да имамо релативно уједначене блокове и да ће од тога како се они буду организовали и како ће извући своје бираче на биралишта зависити исход избора", каже Спасојевић.

Шта и колико на унутрашње политичке прилике у Србије тренутно утичу спољнополитичке околности? О ситуацији у Србију сада активније пишу западни медији. Некима од њих, попут британског Фајненшел тајмса и председник Србије Александар Вучић слао је свој текст као реакцију на коментар листа.

"На основу свега што се догађа, на основу тога где су студенти путовали, трчали или возили бицикле и какве изјаве стижу са те западне стране, пре свега из земаља ЕУ и Лондона, видимо да овај блокадерски покрет има све време подршку са те стране", каже научни сарадник Института за политичке студије.

"Са ове друге стране, пре свега из Русије и Kине нам долазе другачији посрети. Србија добија подршку да се одбрани од тих протеста", сматра Александар Лукић.

Душан Спасојевић не мисли да студентски покрет добија јасну подршку за Запада.

"Запад је и даље на једној врсти дистанце чекајући да види какав ће бити коначни облик покрета. Са друге стране Запад шаље све више критичких порука Вучићу и ономе што ради Србија, пре свега кроз то питање квалитета демократије, док са истока, пре свега из Русије, добијамо јасне поруке подршке власти. Истовремено, у студентском покрету и људима који га подржавају имамо оне који нису претерано прозападно оријентисани и који на неки начин покушавају да балансирају. То чини додатно компликованом ову ситуацију и спречава нас да добијемо оне јасне линије подела које смо на пример имали крајем деведесетих између Милошевића и опозиције", каже Спасојевић.

Где је излаз из кризе

Шта је излаз из друштвене кризе која већ девет месеци потреса Србију? Студенти у блокади већ неколико месеци траже ванредне изборе. Да ли ће их и када бити и да ли би они могли да разреше кризу?

Александар Лукић верује да ће избора бити пре законског рока 2027. године.

"Али, један од основних предуслова за одржавање избора јесте да се ситуација у друштву умири, да нестане ове револуционарне атмосфере, јер се не могу избори одржавати у револуционарној атмосфери. Револуција је једно, избори су друго и заједно не иду", каже Лукић.

На питање да ли ће студенти прихватити резултате избора ако на њима победи Вучић, Душан Спасојевић одговара да је један од разлога зашто се ова криза тешко може смирити је тај што ће резултати избора бити оспоравани како год да се десе.

"Прво зато што ми немамо фер и слободне изборе, и као што се и опозиција увек жалила на изборне услове, тако ће се и сада и у будућности жалити и студенти. Ако дођемо до изборне ноћи, очекујем да ће она личити на оно што смо гледали у Kосјерићу и Зајечару а то је оспоравање изборних резултата и позивање на бројне нерегуларности. Суштински проблем са којим се ми суочавамо јесте да полако улазимо у фазу у којој можда ни избори неће бити излаз из кризе", закључује Спасојевић.