Остварени циљеви правосудне реформе

Председник скупштинског Одбора за правосуђе и управу Бошко Ристић оценио је да су остварени програмски циљеви реформе правосуђа јер су створене кредибилне институције и добијено правосуђе које ће у најкраћем року обезбедити ефикасан рад судова и приступ правди свим грађанима Србије.

Ристић, који је и члан Високог савета судства, рекао је Танјугу да су и европски званичници оценили да је успешна реформа резултат доброг квалитета рада Високог савета судства, што је потврдио и известилац Европског парламента Јелко Кацин, који прати напредовање Србије у остварењу стандарда ка придруживању ЕУ.

Према његовим речима, не постоји простор за бојазан да Србија по окончању реформе има мањи број судија него што је потребно и да ће судије и судови бити претрпани јер упоредна правна искуства говоре другачије.

"Упоређивањем Србије, рецимо, са Аустријом, видећете да имамо једнак број становника, приближно једнак број предмета у судовима и приближно једнак број судова и судија који раде по тим предметима", рекао је Ристић.

Ристић је подсетио да је то предочено Европској комисији, представницима ЕУ, а да је Кацин, на основу свестраног истраживања података о начину рада Високог савета судства, током реформе у правосуђу, оценио да је кредибилно правосуђе Србије једна од њених остварених обавеза ка потпуним европским интеграцијама.

Ристић је подвукао да "Високи савез судства и Државно веће тужилаца неће стати само на ономе што је до сада урађено, већ да ће се бавити оценом рада носилаца правосудних функција кроз независне комисије, које у складу са законом треба да буду основане, а њихови чланови непосредно бирани на тајним изборима међу судијама и тужиоцима".

"Дисциплинска комисија, која ће се бавити оценом рада судија, биће бирана на тајним, општим изборима међу свим судијама које сада врше функцију, а Високи савез судства ће одлучивати у другом степену. Биће формирана и комисија која ће оцењивати квалитет рада судија, тако да ће и због неквалитета рада убудуће бити могуће судије позвати на одговорност", рекао је Ристић.

Председник скупштинског Одбора за правосуђе и управу нагласио је да, када је реч о жалбама неизабраних судија, неће постојати било какав политички утицај или утицај било ког центра моћи на одлуку Уставног суда и да ће одлуке бити донете у складу са Уставом и законом.