Радимо мање, плата иста – да ли је Србија спремна за словеначки модел

Према новом предлогу у Словенији, радници старији од 58 година или они са више од 35 година радног стажа, од 2026. године моћи ће да бирају између шесточасовног радног дана, слободног петка или продуженог викенда – уз пуну плату и доприносе.

Са друге стране, послодавце у многим земљама брине да ли ће посао бити завршен на време ако запослени проводе мање времена на радном месту.

Александра Анић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истиче да краћа радна недеља дугорочно повећава продуктивност, јер су запослени задовољнији и послом и животом, што се позитивно одражава и на резултате компанија. Најновији примери фирми које су увеле четвородневну радну недељу, како каже, то и потврђују. 

"Потребна је боља аутоматизација, дигитализација и технолошки развој да би се за краће време производило више, али то се мора урадити без обзира на радно време. Улагањем у машине и опрему штеди се и физички рад. Не постоји разлог зашто би малопродајни објекти у Србији имали ноћне смене, а треба размислити и о раду недељом", наводи Анићева.

Отпор послодаваца

Анићева истиче да би можда губитке имао услужни сектор – пре свега угоститељство и туризам, док би производне делатности могле функционисати са краћим радним недељама.

Краће радно време, према њеним речима, позитивно би утицало и на квалитет слободног времена, али и на здравље становништва.

"Највећи отпор стиже од послодаваца и Министарства финансија, који не препознају да задовољни запослени и смањени стрес могу значајно допринети пословању. Власт у Србији обично попушта пред послодавцима, а не пред синдикатима – који су, уз то, веома слаби. Због тога нисам оптимиста", каже Анићева.

Погрешна перцепција српских радника

На питање када Србија може очекивати краћу радну недељу, Анићева одговара да би први корак био да се поштује постојеће радно време од 40 сати – што често није случај.

"Чињеница је да најразвијеније земље имају најмањи број радних сати – у просеку око 30, док је у Србији тај број знатно већи. Са развојем привреде и друштва требало би тежити скраћењу радног времена, али је неопходно да држава кроз своје политике обезбеди поштовање права радника", наглашава Анићева.

Ипак, закључује да је Србија још далеко од тог модела, те да би снажнији притисак радника и синдиката нешто и променио, али да је реалност да велики број људи ради за минималац.

"Радници су код нас убијени у појам – боље да ћутим, боље да радим, макар и за минималац, него да останем без икаквог прихода. То је погрешна перцепција", закључује Александра Анић.