Година на КиМ коју су појели избори – нови излазак на биралишта не обећава решење кризе

Годину на Косову и Метохији обележили су избори. Између фебруарских и сутрашњих парламентарних избора, одржани су и локални избори у два круга, па ће део грађана у 2025. години чак четири пута излазити на биралишта. Иако је званична кампања трајала свега 11 дана, познаваоци политичких прилика истичу да она практично траје много дуже.

Политиколог Огњен Гогић оцењује да изборна кампања није ни прекидана, јер после фебруарских избора нису конституисане институције на централном нивоу. Према његовим речима, очекивања су да ни сутрашњи избори неће донети излазак из политичке кризе.

Истраживања показују да се расположење бирача није битно мењало између два изборна циклуса. У најкраћем – проценти могу да варирају, редослед партија биће исти.

Као победника аналитичари још једном виде Аљбина Куртија коме на руку иде и календар. Иако нема званичних података, процењује да се да је уочи Нове године дошло и до пола милиона Албанаца из дијаспоре.

Професор политичких наука Неџмедин Спахију сматра да би тај фактор могао да донесе додатна два до три процента гласова Куртијевој странци.

Шта би могло да поквари Куртијеву срећу

Резултат би могао да му поправи и распад коалиције са претходних избора када су заједнички наступиле Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја и Нисма Фатмира Љимаја и освојиле седам одсто гласова. У одвојеном наступу и новој рачуници могле би да остану испод цензуса.

Спахију напомиње да ће у том случају највише добити најјача странка, у овом случају Аљбина Куртија па ће лакше моћи да формира владу. Са друге стране, указује да то и не мора да значи јер следи избор председника привремених институција у Приштини где може настати чвор.

Огњен Гогић упозорава да чак и у случају да Курти обезбеди просту већину за формирање владе, остаје отворено питање подршке за избор председника. "Уколико председник не буде изабран, парламент се распушта и расписују се нови избори, што, како истиче, чини да су нови избори на пролеће готово извесни", објашњава Гогић. 

Српска листа рачуна на свих 10 мандата

Математика је једноставнија у расподели гласова српских странака, а у изборној трци су три – Српска листа, партија "За слободу правду и опстанак“ и Косовски савез. Највећа странка Срба у покрајини рачуна на свих 10 загарантованих мандата.

Пoтпредседник Српске листе Далибор Јевтић наглашава да је јединство кључни механизам заштите интереса српског народа у јужној покрајини – опстанка и оснаживања српског народа и заштите кроз институције.

"Уколико одлучно покажемо јединство, спречићемо да Аљбин Курти спроведе све оно што је на његовој агенди противно интересу Срба", напомиње Јевтић.

Скупштина у Приштини има 120 посланичких места – 100 припада странкама албанске већине, 10 представницима Срба и још толико представницима осталих мањинских заједница.