Србија и ЕУ – без роминга и са зеленим коридорима до бржег протока људи и робе

Док Србија и грађани чекају пуноправно чланство у Европској унији, користе бенефите од саме интеграције у европску породицу, али и бенефите чекамо, чини се, онда када су нам најпотребнији.

Иако су одмори и одласци на омиљену летњу дестинацију Срба увелико почели, није почео и бржи пролазак кроз грчке наплатне рампе, јер интегрисани таг-уређај није почео да ради. Српска страна, наводе надлежни, урадила је свој део посла.

Николина Арбутина из "Путева Србије" наводи да је у Грчкој мало компликованија процедура.

"У Грчкој функционише осам компанија које управљају путевима. Да би се извршила било каква измена система неопходно је да се сви они усагласе. Надамо се да ћемо искористити бар део летње сезоне и да ће систем прорадити. Гаранције не постоје, све зависи од грчке стране", рекла је Арбутина.

Зелени коридор за бржи проток робе

Бржем путовању кроз границе са земљама Европске уније, овога пута робе, надају се и српски привредници и компаније. Решење лежи у увођењу зелених коридора.

Министар за европске интеграције Немања Старовић наводи да се тренутно ради на ширењу зелених коридора на граничне прелазе између самих држава чланица Западног Балкана и земаља Европске уније.

"Већ смо постигли меморандум са нашим колегама из Мађарске, тренутно су у току разговори наших царинских служби са бугарским колегама. У интересу нам је да сличне споразуме закључимо и са Румунијом и Хрватском. Оно што је новина јесте да је Европска комисија обезбедила финансије за техничку модернизацију и инфраструктурно опремање 11 најважнијих граничних прелаза. Тако нас примена зелених коридора очекује у месецима пред нама", најавио је Старовић.

Александар Радовановић из Центра за регионалну сарадњу ПКС је рекао да би се смањило чекање на границама ка ЕУ уколико би се применили зелени коридори.

"Смањили би се и трошкови које имају компаније, а повећао би се извоз. Привреда би била конкурентнија. Већом интеграцијом са ЕУ повећале би се инвестиције, осигурали би се ланци снабдевања, омогућио би се и посао 'џаст ин тајм', који је сад доведен у питање због великих чекања на границама", нагласио је Радовановић.

Без страха о увећаним рачунима ако укључимо интернет у ЕУ

И док полако заборављамо да су се телефонски позиви и поруке између држава Западног Балкана икада наплаћивали, чекамо да такав систем заживи и између шест чланица и држава Уније.

Ресорни министар оцењује да је током последњег сусрета у Скопљу лидера Западног Балкана и Европске уније направљен велики корак.

"Уколико ми учинимо оно што је неопходно са наше стране уверен сам да ће наши грађани моћи већ у првој половини 2026. године да користе своје мобилне телефоне у државама чланицама ЕУ без страха од оних енормних роминг тарифа, исто као да су код куће у Србији", рекао је министар Старовић.

Може се рећи да је нова перспектива у динамици интеграције Западног Балкана стигла увођењем Плана раста.

Марко Тодоровић из Центра за европске политике је рекао да грађани можда не могу да осете сваки од тих процеса и корака, али кумулативно ступање у јединствено тржиште ЕУ доноси дефинитивно виши животни стандард за десет година.

На последњем Самиту лидера Западног Балкана који је одржан у Скопљу, Србија је добила усмене гаранције да ће наредна средства из Плана раста добити у јулу на располагање.