Интернет предатори у заседи - шта је права мера родитељске контроле

Вест која је обишла све медије – да су човека на Калемегдану претукли малолетници јер је позвао њихову малолетну другарицу на састанак преко интернета – није званично потврђена.

Човек је наводно, како новинари преносе, преко Фејсбука заказао састанак са девојком, за коју није знао да је малолетна, али су га на месту састанка напали њени другови. Истрага ће утврдити о чему је реч.

Гостујући у Београдској хроници, тужилац Борис Мајлат из Посебног одељења за високотехнолошки криминал у београдском Вишем јавном тужилаштву, рекао је, говорећи о случају као овом са Калемегдана када деца или родитељи узимају правду у своје руке, да се то дешавало, али да није учестало.

"Никако не сматрамо то оправданим. Значи, то је нешто што би требало избегавати управо разговором с децом, правовременим разговором с децом, пријављивањем кривичног дела. Морам да будем искрен, већина родитеља заиста штити своју децу управо на тај начин што позове дете, разговара с њим, а након тога оде с њим у најближу полицијску станицу где се дело пријави и где се онда фотографишу те поруке које су биле непримереног или сексуалног садржаја“, наводи Мајлат.

Прва ствар коју родитељи треба да ураде

Тужилац Мајлат каже да родитељи треба да разговарају с децом.

"Стварно мислим да је јако корисно разговарати с децом и да дете има поверења и у своје наставнике, разредног старешину, психологе. Оно што је проблем јесте да када се уочи да се на то адекватно реагује и да се то пријави или полицији или тужилаштву, дакле да се одмах реагује што пре како дете не би дуго трпело последице таквог злостављања“, рекао је Мајлат.

Како изгледа процедура

Мајлат напомиње да је дете апсолутно заштићено током те процедуре.

"Да ли се осећају кривим, то највише зависи од њихових родитеља. Ми се заиста трудимо да и с родитељима поразговарамо и да им укажемо на то да не треба да их третирају тако да се они осећају кривим, они су врло млади у адолесцентском периоду, тинејџерском добу, да заиста нема потребе да их сматрамо кривим, али да би било добро да их контролишемо како не би долазили више у те ситуације“, каже тужилац.

Пријава се може поднети и у полицијској станици и у надлежном тужилаштву, и у том случају подаци се прикупљају.

"Поента је у друштвеним мрежама на којима се најчешће сусрећу. То је код нас Инстаграм. Ми се обраћамо тада Инстаграму у циљу прикупљања података од Инстаграма као пружаоца услуге. У ствари, то је компанија 'Мета', која нам тада доставља одређене податке о власнику тог профила и ми, евентуално, на основу тих података можемо да утврдимо идентитет учиниоца кривичног дела“, истиче тужилац.

Наводи да су деца присутна и на Тик-току, а на Инстаграму има тренутно највише корисника.

"А што се тиче начина на који им приступају, разноразни су. Оно што између осталог јесте случај да се то некада дешава и као вршњачка шала. Значи да то није увек и сваки пут класичан педофил који стоји иза тога, али дешава се и тако нешто и мислим да је и у једној и у другој ситуацији потребно пријавити управо ради опреза и ради избегавања немилих догађаја“, каже Мајлат.

Које су најчешће грешке које праве родитељи 

Уколико родитељи контролишу баш све активности деце на интернету, то је превелика контрола, а уколико не контролишу уопште, то није добро. Треба наћи меру контроле, истакао је тужилац.

С дететом треба отворено разговарати о сајтовима које посећује, о друштвеним мрежама преко којих ступа у комуникацију с непознатим особама чак и кад мисли да нису непознате јер су се представиле као пријатељи, другари, познаници неких његових познаника. Родитељ треба да има могућност да на свом телефону прати шта његово дете ради на интернету, које сајтове посећује, с тим да му не скреће пажњу на све што је погледао, што улази у сферу недозвољеног за дететов узраст, саветује тужилац Борис Мајлат.

У ствари, то је и најбитније у оваквим ситуацијама да не би дошло до било каквих злоупотреба, закључио је тужилац Мајлат.