Све мање противградних стрелаца, углавном су пензионери, а плата 5.000 динара

Млађен Богдановић петнаест година био је стрелац на противградној станици у Мађеру. Због погоршања здравственог стања не може више да се бави тим послом.

"Ми имамо прегледе сваке године. Неће доктор да ми дâ уверење да могу да радим", каже Млађен.

Милисав Танасковић је заинтересован да буде стрелац, али због природе посла није у прилици да шест месеци буде дежуран и у приправности за одбрану од града.

"Људи имају малине, имају усеве, имају куће. Ове године је наилазило, захваљујући овој противградној станици били смо спасени", истиче Милисав.

Положај станице је такав да са тог потеза може да се брани већи део пожешке, али и суседних општина. Председник месне заједнице каже да држава и општина треба да повећају накнаде стрелцима или да се направи мрежа аутоматских противградних станица.

"И да станица уђе у ту мрежу, да се овде постави аутоматска противградна станица и тиме да решимо дуготрајно, тј. трајно да решимо проблем испаљивања ракета", каже Славко Аћимовић, председник МЗ Мађер.

Без прилазног пута до станице

Братислав Филиповић из Душковаца четири деценије је противградни стрелац.

Пет година тражи од општине да се уради прилазни пут до станице. Док се то не реши, неће бити у прилици да дејствује, јер има 73 године, до станице му треба око 20 минута, а понекад је и неколико пута излазио дању или ноћу.

"Овде је највећи проблем, што су у овом послу две маме. Једна је Хидрометеоролошки завод, а друга је општина. И шта се дешава. Онај горе турио 5.000, не моремо ми више, даће општина. А Општина каже – ми нисмо дужни да вас плаћамо, нек вас плати завод. И тако стурају с једних на друге, а ми остајемо кратких рукава. Док је само завод водио овај посао, ја сам радио овде четрдесета година, они су водили рачун о ракетама, водиш рачун о финансијама. Ми смо знали унапред колико имамо, шта радимо, како радимо и било је све океј", објашњава Братислав.

Целодневна обавеза током шест месеци

Из локалне самоуправе смо добили потврду да ће ускоро бити решен пут до противградне станице, а стрелцима општина дотира око 60.000 динара. У суседној општини Лучани издвајају двоструко више.

"Мала су средства од Републике Србије, јер свега је то 5.000 месечно. То је једна дневница у брању малина, купина и неких других пољских радова. А велика је обавеза. Противградни стрелци имају обавезу шест месеци, и дан и ноћ. За њих не важи ни свадба, ни сахрана, ни море, ни бања, а углавном реч је о старијим људима", указује Зоран Вучићевић, начелник Штаба за ванредне ситуације општине Лучани.

У Пожеги и Лучанима планирано је инсталирање аутоматских противградних станица.

Међутим, стрелци тврде да је човек најпоузданији и треба решење да се и за тај ризични посао заинтересују млади.

Од града не штите само усеве, та елементарна непогода причињава огромну штету и у урбаним срединама.