Шуме наше насушне – треба ли грађани да брину због сече стабала у Кошутњаку

Грађани често упозоравају на сечу дрвећа и на то су посебно осетљиви. Чест нису свесни да то раде радници Јавног предузећа "Србијашуме" или "Зеленила" и да имају дозволу.

У питању је планска сеча коју спроводи "Србијашуме", а нелегалне сече, истичу из тог предузећа, у  последње време нису приметили.

Секу се стара стабла по плану, како би вегетација била здрава. По пресеку стабла, види се колико је труло. Стручњаци указују да, уколико се овакви делови не рашчисте, нова стабла не могу да никну. Након сече, следи пошумљавање. 

Зоран Даворија, директор "Србијашума", наглашава да шумарска служба чува и надзире шуме 24 часа, како не би дошло до нелегалне сече или пожара.

"Они нас увек извештавају ако примете у шуми неке радње које нису очекиване. Ово је заштићено природно добро, имамо чуваре шума као и у осталим заштићеним природним добрима. У Београду их је шест", наводи Даворија.

Како се газдује шумама

Шумско газдинство "Београд" газдује државним шумама на територији града Београда на готово 15.000 хектара.

Адиба Џудовић из "Србијашума", наводи да је Кошутњак само једна од тих површина, као и најзначајније и омиљено излетиште Београђана.

Каже да су пред зиму привели крају радове на уклањању постојеће шумске вегетације и сада би требало, с првим сунчаним данима пролећа, да се та површина очисти, рашчисти, а на јесен да се пошуми.

"Тако да нема никакве бојазни, заиста. Наши радници имају обележја, али ангажујемо и извођаче радова. Можемо бити сигурни да су стабла уклоњена на прописан начин уколико имају шумски жиг", указује Џудовићева.

Стабла за сечу, дознаке, евидентирање стабала које треба уклонити обављају шумарски инжењери са лиценцом и њима се, након стицања лиценце, додељује број жига чију евиденцију има и ресорно министарство. 

Дозвола за сечу и за приватне шуме

Џудовићева наглашава да је шума ресурс који је од значаја за укупно становништво наше земље, без обзира на то да ли је то државна или приватна шума. Самим тим, и крчење шума је забрањено.

"Уколико сте власник неке парцеле, морате поднети захтев у надлежну шумску управу, са доказом о власништву, ако има више сувласника, онда треба сагласност свих, да би наш стручњак, у зависности од тога да ли је шума вегетативног или генеративног порекла, изашао на терен и радио обележавање стабала за сечење. Такође, оно што је посечено не сме да изађе из шуме уколико није жигосано на прописан начин", истиче Џудовићева.

Посебно указује на контролу промета дрвних сортимената, у циљу заштите шума од бесправних сеча. 

"У сарадњи са шумарском инспекцијом и полицијом, уколико видите неки камион или трактор с дрвима, они морају да имају прописну документацију и да буду обележени на прописан начин", прецизирала је Џудовићева.

Важан је кисеоник, али и стотине других функција

Свако дрво је злата вредно, а стручњаци истичу да шума има чак 300 функција, могу да нам обезбеде и до 50.000 тона кисеоника.

Самим постојањем, шума има способност да производи дрвну масу. 

"Међутим, поготово у градским условима, најзначајнија је заштита од ерозије, од вода, заштита од буке. Шума има и способност да везује угљен-диоксид, да производи кисеоник, да прочишћава ваздух тако што филтрира прашину. Затим ту је и социјална функција, здравствена функција, еколошка, едукативна, научна и бројне друге", напомиње Џудовићева. 

Што се тиче Београда, наводи да немају слободних површина које су им додељене на газдовање, где би могли да оснивају нове шуме.

Међутим, поправљање стања шума на читавој територији Србије планирано је и ове године.

"Боље немамо, али можемо стручним радом да дођемо до тога да наше шуме буду квалитетније", закључује Џудовићева.