Професори УБ о решењима кризe – Стојиљковић за прелазни аранжман и слободне изборе; Вулетић: Потребан је дијалог

Председник Србије Александар Вучић дужан је да распусти Народну скупштину и распише ванредне изборе који би, према закону, требало да буду одржани почетком јуна, ако до 18. априла не буде изабрана нова влада.

Парламентарна опозиција предлаже владу народног поверења, што актуелна власт одбацује. Вучић најављује разговоре о мандатару, док су широм земље актуелни студентске блокаде, протести и зборови грађана, али и инциденти.

Професор Факултета политичких наука у пензији Зоран Стојиљковић каже да су недавни сукоби у Нишу одраз продубљене кризе.

"Више нисмо у дубокој друштвеној кризи, већ је она добила и свој политички израз оставком Владе, као и инцидентима. Основно питање је како да се на демократски начин извучемо из ове ситуације, а ја као решење видим контролисане, фер и поштене изборе под релативно равноправним изборним и медијским условима", сматра Стојиљковић.

Истиче да је свако продубљивање кризе "помало инцидентно" и закључује да се њено разрешење не може остварити без "прелазног аранжмана" у кратком року и дефинисања изборних услова и процедура.

"Када имате раширено незадовољство, питање је докле досежу облици бојкота, и грађанске непослушности. Мислим да границе још нису пређене. Непријатно је и понижавајуће гађати некога јајима и поливати га водом, али су мени још инцидентније сцене у парламенту, укључујући ту и улогу председнице која је својим начином доношења одлука унизила ту институцију", наводи професор ФПН-а у пензији.

Зборови грађана – за и против

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић наглашава да су важан детаљ актуелних тензија зборови грађана који, према његовом мишљењу, немају идеолошки карактер.

"Покушавају да им уметну фашистички или комунистички контекст, али то нема смисла. Али, зборови немају ни политички циљ. Емпиријски, то су непријављени скупови грађана на локалном нивоу који су суштински аутодеструктивни зато што утичу на опадање економских активности", указује Вулетић.

У политичком смислу, објашњава професор Филозофског факултета, зборови доводе у питање демократске политичке поретке.

"На локалу се скупља одређен број људи – десетина, стотина или хиљада – који вичу, покушавају да продру у институције, нејасно је шта раде, али су последице очигледне", сумира Вулетић.

За Стојиљковића, зборови грађана не могу се довести у везу са економским активностима земље на директан начин, јер је рецесија актуелна у читавој Европи.

"У демократској атмосфери би било интересантно испитати како у Србији имамо 48 девизних милијардера и још између 1.000 и 2.000 особа са 25 до 50 милиона евра и да истражимо како је то стечено", каже Стојиљковић.

Подвлачи да су зборови, према његовом мишљењу, коректив и допуна раду локалних институција.

"Њима се приписује да је њихова намена да замене постојеће институције, али су за то потребни докази. Зборовима се отварају питања која се упућују у локалној заједници у ситуацији када о петицијама и народним иницијативама власт не жели ни да расправља. То су све уставне категорије", каже Стојиљковић.

Са друге стране, професор Вулетић истиче да тренутни зборови немају никакве везе са законом.

"Људи који на зборовима бацају каменице и јаја, упућују на то да све ово нема везе са било чим у закону или уставу. То није предвиђено збором онако како се он дефинише у било ком демократском приручнику. Власт греши када их оптужује за фашистичке или било које друге реликте. Нема тога. Али је идеја да се застраше људи у администрацији, да одустану од својих послова и ступе у блокаде", подвлачи Вулетић.

Да ли је могућ дијалог

Када је реч о потенцијалном дијалогу, професор Вулетић сматра да за такав развој морају да подстоје предуслови – тема и циљ разговора.

"Видимо да овде нема ни јасног циља ни теме, нити је јасно ко би то могао да дефинише. Такође, мора да постоји поштовање према ономе са ким разговарате. Чини ми се да полако клизимо ка једном сценарију мобилизације, што никако није добро за ово друштво. Ја решење видим управо у дијалогу", наводи Вулетић.

Стојиљковић понавља да су зборови легитимно средство у ситуацији када грађани Србије мало тога могу да спроведу грађанским иницијативама и референдумима између два изборна циклуса.

"Ако вам потписе поједе маца, не постоје јавне расправа и саслушања поводом грађанских иницијатива, ако вам институције не функционишу, онда представничка демократија предвиђа овакве партиципације", сматра Стојиљковић.

Истиче да је право питање како је Србија дошла у ову ситуацију.

"Власт се на почетку кризе није снашла. Влада је опстала у првим данима, није било оставки. Такозвани нервозни пролазници у виду активиста и функционера Српске напредне странке ударали су студенте и професоре Факултета драмских уметности. Да се све то спречило, питање је да ли би било блокада", истиче Стојиљковић.

Вулетић, са друге стране, сматра да "више нема потребе за мистификацијом студентских протеста".

"Мени је то јасно откако су у децембру одбили да чују шта у вези са њиховим захтевима има да каже председник земље, прогласивши га ненадлежним. Потпуно је недопустиво да било ко физички насрне на студенте који су из било ког разлога и на било који начин изашли на улицу. То је ствар преко које се тешко може прећи и логично је да је изазвала револт. Али када говоримо о захтевима и о свему томе што је везано за наставу, то је одавно остало као нека врста повода, а сада видимо да су сасвим другачији и мотиви и разлози за све ово што се дешава", каже Вулетић.

Цело гостовање професора Вулетића и Стојиљковића у Јутарњем програму можете погледати у видео-запису на почетку текста.