Обновљена 22 манастира на Космету

Министар културе Србије Небојша Брадић рекао је да су до сада обновљена 22 манастирска комплекса од 35, колико их је уништено или оштећено у насиљу Албанаца над Србима на Косову и Метохији 17. марта 2004. године.

Уочи шесте годишњице од мартовског погрома над Србима, српском имовином и културном баштином, Брадић је у интервјуу Танјугу рекао да су у оквиру та 22 манастирска комплекса обновљене цркве, манастирски конаци, богословија и епископска резиденција у Призрену.

"У овом тренутку се ради на пет објеката, а три су у поступку јавних набавки, прецизирао је Брадић".

Брадић очекује да ће и ове године сарадња Републичког завода за заштиту споменика са УНЕСКО-м бити добра и да ће бити направљен значајнији искорак у обнови Пећке патријаршије и манастира Дечани.

Министар је најавио да ће на састанку Високе комисије Министарства културе бити дефинисана стратегија обнове и заштите споменика на Косову и Метохији која подразумева акциони план за ову годину, али и анализу активности из претходног периода.

Значај културне баштине Космета

Брадић је оценио да је на обнови споменика учињено доста, али и додао да је још важније да те резултате представимо, а наше наслеђе у наредном периоду учинимо довољно пристним и видљивим, посебно у свету.

"Заштита је један аспект који се односи на зграде и одређене вредности које ти објекти имају, али је у овим временима посебно важно да преносимо информацију о уметничком и историјском значају те баштине, као и о уништавању које их је задесило о чему грађани Европе и света мало знају", нагласио је Брадић.

Брадић је подсетио да су манастиру Високи Дечани на УНЕСКО-вој листи светске културне баштине у опасности 2006. године додати и Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка.

"Овај важан резултат их није ставио у средиште пажње међународне јавности. На нама је да непрекидно и систематично указујемо на вредности те баштине и да је добро организованом медијском кампањом представљимо на међународним форумима", оценио је Брадић.

Министар сматра да ће Србија направити важан искорак добрим представљањем те баштине у земљама које немају или избегавају да имају информације о томе шта представља споменичко наслеђе на Косову и Метохији.

Ефикаснија заштита баштине

Поводом недавног именовање Димитриса Мосхопулоса за специјалног саветника ЕУ за питање српске културне баштине на Косову и Метохији, Брадић је рекао да очекује да ће комуникација са њим у наредном периоду бити добра и резултирати одговорнијом и ефикаснијом активношћу у домену заштите.

Покушаје привремених институција у Приштини да српску културну баштину преиначи и преименује министар је назвао фалсификатом.

"У претходном периоду било је покушаја да Албанци културно наслеђе Срба на Косову и Метохији употребе за политику креирања новог идентитета, историје и историје уметности. То је фалсификат", рекао је министар културе, напомињући да се покушаји злоупотребе дешавају на међународним конференцијама, колико и у медијском представљању.

"Са циљем што бољег информисања о нашој баштини почетком године штампана је публикација Светска кутлурна баштина Србија која представља вредности светске културне баштине на тлу Србије, а налазе се на листи УНЕСКО-а", подсетио је Брадић.

Поред постојећег издања те публикације на енглеском језику ових дана је објављен и њен превод на немачки и кинески језик, а планирана су издања на португалском, француском, руском, италијанском језику, напоменуо је министар културе.

"Сигуран сам да ће једном таквом активношћу и међународном изложбом коју ћемо приредити у земљи и иностранству започети организованији приступ и тако мењати постојећу ситуацију. Упознавањем светске јавности са културном баштином Србије указаћемо на опасност и угрожавање наших средњовековних споменика на Косову и Метохији", рекао је Брадић.