Данас је свети Симеон Мироточиви, родоначелник династије Немањића

Српска православна црква прославља Светог Симеона Мироточивог, родоначелника српске владарске династије Немањића која је српским земљама владала више од два века, а тај значајан дан обелжава се и широм света у црквама СПЦ које носе његово име.

Свети Симеон духовно је, монашко име Стефана Немање, утемељивача династије Немањића, рођеног у Рибници код Подгорице око 1114. године Српски велики жупан био је од 1166. до 1196, који се изборио за политичку самосталност у односу на Византију, уједињење српских земаља у јединствену државу и утврђивање православља.

О животу родоначелника српске владарске династије Немањића, која је била на власти све до 1371. године, најзначајније записе оставили су Свети Сава, Свети Стефан Првовенчани и Доментијан. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.

Завршило се када се повукао са власти и замонашио на великом државном сабору 25. марта 1196. године, те за свог наследника одредио средњег сина Стефана Првовенчаног.

Најстаријем сину Вукану оставио је на управу Зету, Травунију, Хвосно и Топлицу, али да је подређен Првовенчаном.

Замонашио се после сабора са супругом Аном у Цркви Светих Петра и Павла у Расу. Том приликом узели су монашка имена Симеон и Анастасија. Прву годину монашког живота Свети Симеон провео је у манастиру Студеница.

У новембру 1197. придружио се најмлађем сину монаху Сави на Светој гори, где су, уз дозволу византијског цара, оживели запустели манастир Хиландар 1198.

Градио је још и Ђурђеве ступове, манастир Светог Николе код Куршумљије и и цркву Свете Богородице на ушћу реке Косанице.

Због чудотворног течења мира из његових моштију, прозван је Мироточивим.

Винова лоза којс помаже паровима да добију децу

Винова лоза, изникла из његовог привременог гроба у Хиландару, и данас рађа чудотворно грожђе чији плодови помажу паровима да добију децу.

Житије Стефана Немање је остало написано у неколико верзија. Описали су га његови синови - Свети Сава и Стефан Првовенчани, као и јеромонах Доментијан.

Стефан Немања преминуо је у Хиландару у дубокој старости на данашњи дан 1199. или 1200. године.

Следеће године Светогорски сабор канонизовао је Стефана Немању као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро.

Свети Сава је 1208. пренео његове посмртне остатке у Рашку и над њима измирио завађену браћу Стефана Првовенчаног и Вукана, који су се борили око власти.

Његове мошти су тада положене у његову задужбину Студеницу, поред оца. У њој се и данас налазе, десно од олтара у саркофагу.

Ипак, померане су неколико пута: из Студенице у Жичу, па назад у Студеницу, затим одатле у Сопоћане, где су почивале 152 године. У земљи су биле укопане 211 година.

Године 1686. пренете су у Црну Гору, а затим враћене у Студеницу 1701. Последњи пут су биле склоњене 1790-1791. године у Банат у манастир Војловицу.