Ко је Живица по којем сокак у Новом Саду носи име

Колило пута сте прошли неком непознатом улицом, угледали таблу са називом и запитали се ко је личност по којој улица носи назив? Много је великана који су нас за живота делом задужили, да по њима памтимо улице и булеваре. Један необичан пример из Новог Сада, посебно је важан, јер говори о подвигу човека и захвалности колектива.

Када кренете из Новог Сада у Ветерник и наставите након кружног тока и скренете у прву улицу деснo, наићи ћете на врло необичну таблу на којој пише Живичин сокак. Многе табле откривају нам имена различитих личности, за нас често и непознатих, па нас радозналост води до претраживача како бисмо сазнали ко су ти људи били, по чему су чувени?

Ко је био Живица? То можете да питате Живицу Крстина, саобраћаног инжењера у пензији, по којем овај сокак носи назив.

„Живицин сокак је настао изградњом кружног тока у Ветернику. Године 2011. године је почело да се ради. Приликом градње, често сам пролазио, долазио до раскрснице и уочио сам један недостатак, да када је формирана на неки начин раскрсница, видео сам да нећемо имати улаз. Имамо излаз, а немамо улаз. И ја сам се обратио тим људима што су радили. Шеф градилишта у то време је био, причао сам с њим. Каже он, не, то је по пројекту тако и ту нема ништа“, објашњава Крстин.

Када је схватио да разговор са извођачима радова не води никуда, Живица се са комшијама договорио да нешто предузму док се радови не заврше. Позвао је кабинет градоначелника, али му је речено да мора писменим путем да се обрате у име грађана.

„Ја сам се онда обратио писменим путем у име групе грађана, градоначелнику и после извесног времена стигло је и одговор да за сада нису могућности ништа, а приближавао се дан за отварање раскрснице. И ми смо ту са групом пријатеља и комшија и грађана се договорили да ми блокирамо отварање. Међутим, не знам како је то дошло до њих уочи отварања, дошли су њих тројица из Скупштине града, па су ме позвали до раскрснице да мало попричамо и да чули да ми хоћемо да блокирамо то“, додаје Живица.

На крају, Живица је понудио алтернативу, да се направи пролаз кроз прву улицу десно и у мају месецу им је изграђено тих сто метара улице.

„Из захвалности за све то, у име мојих комшија и пријатеља и грађана, они су поставили ту таблу. То је само овако неформално, иначе назив улице је Михајло Пупин“, напомиње Крстин.

Признаје да му је то велика сатисфакција и изузетан дар за његов рад и труд.

Ова прича на најбољи начин говори да струка на крају мора дати завршну реч, а да упорност одговорног појединца, може довести до великих промена у животу колектива, а на крају – на овај или онај начин, она остаје записана.