Друштвене мреже и друштвени притисак – зашто млади ризикују живот због селфија

Десетак секунди за сликање, пар сати за стотинак лајкова, а цена може да буде и живот. Опасни селфији појавили су се још 2011. године, а те године однели су три живота.

До 2017. године, због покушаја снимања екстремних фотографија, страдало је 260 особа. Прошле године, на железничкој станици у Раковици, живот је изгубио 18-годишњи младић.

На Дан безбедног интернета, лекари су почели борбу за живот 15-годишњег дечака, који се због селфија попео на вагон.

У "Железницама Србије” упозоравају – кроз контактну мрежу изнад пруга пролази струја јачине чак 25.000 волти. До удара може доћи чак и ако се само уђе у струјно коло, које је неколико метара удаљено од каблова.

Дечак је претрпео струјни удар и у тешком стању примљен је у Институт за мајку и дете.

Лекари се боре за живот повређеног дечака

Александар Влаховић, управник Клинике за дечју хирургију Института за мајку и дете, наводи да је стање критично.

"Опекотине су изузетно тешке, више од 95 одсто тела је захваћено опекотинама трећег степена. Први дан био је веома тежак, тада смо покушавали да га вратимо у живот, те вечери када је примљен. Након тога, на Одељењу интензивне неге, све време траје борба за дечаков живот. Чак и у последња 24 часа имали смо једну хируршку интервенцију, где смо ослобађали одређене структуре тела", наводи др Влаховић.

Пут до опоравка биће дуг, упозоравају лекари.

Друштвене мреже и опасни изазови

Катарина Јонев Ћираковић, едукаторка за безбедност деце на интернету, каже да овакви случајеви нису реткост.

"Нажалост, имали смо много више оваквих ситуација, само што нису доспеле у јавност. Чињеница је да деца, посебно у узрасту од 13 до 18 година, често некритички размишљају када је реч о оваквим изазовима. Не могу да схвате да велики број ових екстремних инфлуенсера годинама тренира како би извео неке трикове. На пример, паркур је дисциплина која се годинама вежба како би се савладале одређене вештине, а деца тај моменат не разумеју", наглашава Јонев Ћираковићева.

Пре готово две године, углавном млади људи сликали су се на врховима напуштених зграда, на стубовима мостова... Психолози објашњавају – ризикују како би их друштво прихватило.

Адреналин, ризик и вршњачки притисак

Психолог Мина Којић каже да постоји више разлога због којих деца одлучују да ризикују живот.

"Прва ствар је адреналин – свесни смо да је деци он много потребнији него одраслима. Такође, знамо да се деца мање плаше у односу на одрасле. Трећи фактор који не смемо занемарити јесте вршњачки притисак. Деца могу бити сурова, умеју да избаце некога из друштва или да постављају услове за прихватање у групу", упозорава Којићева.

Алгоритми на друштвеним мрежама подешени су тако да „боље” пролазе екстремнији садржаји. Што је слика или видео луђи, то ће добити више лајкова.

Питање је – да ли су вредни ризика?