Бесплатна правна помоћ жртвама насиља – адвокати ретко ангажовани, жене остају без подршке

Бесплатну правну помоћ могу да добију грађани слабијег материјалног стања у свим судским поступцима – од породичних, кривичних, прекршајних до спорова у вези са трошковима обраде кредита. Жртве насиља у породици ту помоћ могу да добију без обзира на материјално стање. Упркос томе, тражи је занемарљив број жена.

Због насиља у породици, бесплатну правну помоћ прошле године добило је 486 особа, мушкараца и жена, подаци су Министарства правде. То је тек 0,2 одсто укупног броја пријављених случајева насиља. У 70 одсто случајева жртве су биле жене.

"Никада нисам била позвана за пружање бесплатне правне помоћи, која се одвија тако што се адвокати позивају путем кол-центра. У Крагујевцу, конкретно, сви смо регистровани као пружаоци бесплатне правне помоћи. Адвокати који су регистровани треба да поступе по позиву, што се генерално избегава", истиче адвокатица Александра Закић.

У Регистру пружалаца бесплатне правне помоћи Адвокатске коморе Србије, налази се готово четири хиљаде адвоката, али су ретко виђени у судници у поступцима насиља у породици.

"Није свеједно када се ради о жртвама насиља у породици и родно заснованог насиља, да ли ће жртву заступати адвокат који је прошао специјализоване обуке или ће бити из опште праксе и ко није сензибилисан, јер све то може да доведе до додатне виктимизације или да се жртва обесхрабри и одустане", каже судија новосадског Апелационог суда Оливера Пејак Прокрс.

Примена у пракси

За жртве породичног насиља не тражи се потврда о имовинском стању, али је потребна белешка да је насиље пријављивано или решење о изреченој хитној мери.

"Жртва не може да бира адвоката. Када јој службеник у општини каже да има право на бесплатну правну помоћ, биће вам одређен адвокат, који може да се прихвати или одбије", објашњава Пејак Прокрс.

У пракси, та помоћ се углавном своди на састављање тужбе. За разлику од жртава насиља, жртве прогањања или сексуалног узнемиравања морају да приложе потврду о имовинском стању.

"Читаве групе жена су остале без правне помоћи због решења закона. Примена у пракси је компликована, када одлазите у локалну самоуправу, па је питање да ли су сензибилни. Локална самоуправа, ако мисли да треба да ангажује адвоката за жену, прави додатни проблем. Пет година касније, једва да примењујемо закон", наводи стручњак за родну равноправност Биљана Малетин.

Малетинова каже да би и специјализоване женске организације, са вишедеценијским искуством, требало да добију право да пружају бесплатну правну помоћ.