Како сачувати и пешаке и возаче – да ли је кључ у строжим казнама и прилагођавању градова људима, а не машинама

Вукашин Мрђић из Удружења родитеља деце страдале у саобраћају, чији је син пре четири године погинуо излазећи из аутобуса у Земуну, рекао је за РТС да се дуго чекало на подизање оптужнице, без обзира на то што су прикупљени сви докази.

"Цео судски процес је изгледао тако да смо у просторији која је 'два са два', где ја буквално седим иза човека који ми је убио дете. Доста дуго се чекало на сама вештачења, на медицинско, на саобраћајно, на комбинована вештачења", навео је Мрђић.

Додао је да је, на самом изрицању пресуде, човек који је убио његово дете изјавио да се "десило шта се десило".

"Можете да замислите мени, као оцу настрадалог детета, шта све пролази кроз главу. Првостепена пресуда је била четири године, након тога се противничка страна жалила, Треће основно јавно тужилаштво у Београду апсолутно није било заинтересовано да поднесе жалбу на првостепену пресуду. Након тога, судско веће Апелационог суда смањује већ малу казну са четири на две и по године затвора у којој се наводи, на све остале предмете, да се све одбија, али да зато што је тај монструм који ми је убио дете породичан човек и само на основу те једне реченице је њему казна преиначена", истакао је Мрђић.

Два предлога за измене Закона о безбедности у саобраћају

Два предлога које је поднело Удружење родитеља деце страдале у саобраћају су прихваћена у оквиру предлога измена Закона о безбедности у саобраћају. Мрђић је навео да су се састали са више министара у протеклом периоду.

"Оно што је нама било у циљу, да се подигне доња граница за тешко дело против безбедности саобраћаја са смртним исходом која је ионако мала и да се уопште не дозволи простор судијама да дају ослобађајуће пресуде, казне кућног притвора, него да само буду затворске казне", објаснио је Мрђић.

Додао је да су њихови предлози да се за тешко дело против безбедности саобраћаја из нехата казна подигне са од једне до осам, на од две до десет година и да за тешко дело са смртним исходом и умишљајем казна са од две до десет подигне на пет до 15 година затвора.

Нови концепт урбане мобилности

Инжењер саобраћаја Игор Велић је, говорећи о урбаној мобилности, навео да је реч о моделу техничког регулисања саобраћаја и концепту који је усмерен да се инфраструктура и тротоари дизајнирају и пројектују тако да дају инфраструктурну подршку деци, пешацима, бициклистима, особама са инвалидитетом, мајкама са децом у колицима.

"Да заправо кроз тај хумани инжењеринг да се град дизајнира за човека, а не за машину, да кажемо моторно возило", истакао је Велић.

Додао је да је почело да се размишља у том правцу, али да тај концепт и даље није у потпуности прихваћен у стручним круговима наше јавности, али да се полако ради на томе.

"Ако не прихватимо тај концепт и не кренемо у развој и примену на терену, имаћемо поражавајућу статистику. Нама је 80 посто незгода са трагичним последицама управо у урбаним заједницама, у градовима и по свим статистикама су возачи моторних возила одговорни за страдање рањивих", објаснио је Велић.

Навео је пример Хелсинкија, који је град величине Београда, у последње две године нема погинулу децу пешаке и погинуле бициклисте, али да у њиховом образовању безбедност саобраћаја заузима високо место.

Цео разговор погледајте у видео-снимку на почетку текста.