Забринутост расте уочи конференције о климатским променама – како спасити будуће генерације

Климатске промене су све израженије, а временске непогоде, суше, поплаве, све чешће и са све већим последицама. Бригу о климатским променама дели и Ватикан. Папа Фрања се молио за напредак у заштити планете на самиту о клими КОП29.

"Надам се да ће конференција о климатским променама КОП29 у Бакуу, дати ефикасан допринос заштити нашег заједничког дома", поручио је поглавар Римокатоличке цркве.

Чак 820 милиона деце широм света погођено је топлотним таласима. Уницефова анкета међу младима показала је да је чак 87 одсто младих људи у Србији спремно и жели да своје навике промени како би смањила негативан утицај на климу.

"Климатске промене носе много више од високих температура. Недостатак воде у неким руралним подручјима постаје алармантан, а у таквим подручјима пијаћа вода постаје готово луксуз. Екстремне временске прилике од суша па до поплава све чешће постају свакодневица, а то је управо свакодневица која прети здрављу младих, њиховом образовању и будућности", рекла је Кристина Милорадовић из омладинског одбора Уницефа у Србији.

Ако се ништа не промени, просечна температура би могла да порасте и до 3,1 степен

Према прорачунима УНЕП-а, уколико би свет остао на актуелном нивоу климатске акције, просечна температура на планети би до краја века могла да порасте и до 3,1 степен.

Да би се достигли постављени циљеви, емисије гасова са ефектом стаклене баште треба да падну за 42% до краја деценије, а до 2035. за 57 одсто. На годишњем нивоу, то значи 7,5 одсто емисија мање у наредних једанаест година.

"Ова последња деценија је најтоплија у историји. Наш свет је на кључној прекретници, суочен са горућим проблемом климатских промена који захтева тренутну и снажну акцију свих земаља и актера. Потребно је повећање амбиција и убрзавање заједничких активности на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште", навела је Матилде Морт, стална координаторка УН у Србији.

"УНДП ће наставити да помаже да климатске обавезе донесу и опипљиве резултате за добробит животне средине људи и привреде. Кључне су декарбонизација и зелена транзиција, односно прелазак на одрживе изворе енергије", истакао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП-а у Србији

Досадашњи дијалог помогао је да земље контролишу емисије угљен-диоксида и извештавају о томе и да се са више стотина милијарди долара помогне сиромашним земљама које највише трпе због климатских промена.

"Азербејџан је као домаћин КОП29 припремио девет иницијатива, међу којима су и иницијативе о људском развоју и отпорности на климатске промене, затим како те промене утичу на рад и запошљавање, о заштити воде, која је у суштини климатских промена, као и о складиштењу енергије. Климатске промене прете целој планети животима и опстанку људи промене ће утицати на будуће генерације и морамо сада да делујемо како бисмо спасили сутрашњицу", рекао је Камил Хасијев, амбасадор Азербејџана у Србији.

Према процени Светске банке, у наредној деценији Србији ће бити неопходно 9,5 милијарди евра за заштиту становништва од негативног утицаја климатских промена.