Годишњица смрти Слободана Милошевића

На четврту годишњицу од смрти бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића, његов гроб у Пожаревцу посетили су функционери Социјалистичке партије Србије Бранко Ружић и Милутин Мркоњић.

Ружић, који је председник Извршног одбора СПС-а, рекао је да лидер социјалиста Ивица Дачић није могао да дође због обавеза у парламенту Србије.

Ружић је рекао да је Милошевић "оставио велики печат" у новијој историји Србије, као и да је за објективну оцену о времену у којем је био на челу државе потребно да протекне одређени временски период.

"То време нам је оставило вредности попут очувања интегритета и суверенитета наше земље по питању Косова и Метохије, Резолуцију 1244 Савета безбедности, Републику Српску", навео је Ружић.

Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић оценио је поводом четири године од смрти Слободана Милошевића, да СПС не може да живи од прошлости већ да грађанима Србије мора да понуди визију будућности.

Дачић је рекао да садашње руководство СПС-а не жели да "потпуно негативистички" гледа на прошлост странке, али ни да је "митологизује".

На питање због чега данас није био у делегацији СПС-а која је обишла гроб Милошевића у Пожаревцу, Дачић је рекао да је имао обавеза у Скупштини Србије, да није био ни на сахрани, а ни прошле године због државних обавеза.

Цвеће на гроб положила је и делегација Удружење грађана "Слобода" у којој су били Урош Шуваковић, Томица Миленковић, Душан Чукић, Снежана Алексић и Милорад Радевић.

Милошевићев гроб у дворишту породичне куће у Пожаревцу, обишло је и око стотину грађана. Као ни претходних година, чланови његове најближе породице нису били присутни.

Милошевић је умро од инфаркта у својој ћелији у притвору Хашког трибунала, током суђења за ратне и злочине против човечности на Косову и у Хрватској, и за геноцид у Босни и Херцеговини.

Хашки процес против Милошевића, прекидан више пута због његовог лошег здравственог стања, трајао је четири године, а окончан је његовом смрћу у 64. години.

Политички пут Слободана Милошевића

Милошевић је рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, где је завршио гимназију и матурирао 1960. године, а дипломирао је на Правном факултету у Београду 1964. године.

Његов успон ка власти почео је 28. јуна 1989. године после говора на Косову, у Газиместану, поводом обележавања 600 година Косовске битке, коме је присуствовало око милион људи.

На првим вишестраначким изборима у Србији после Другог светског рата, децембра 1990. године, изабран је за председника Србије.

Исте године, на оснивачком конгресу СПС-а, изабран је за првог председника те странке, настале уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије, а на челу странке је био до смрти.

На превременим изборима, децембра 1992. године, поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије и по функцији члан Врховног савета одбране СРЈ.

Милошевић је предводио делегацију у којој су била по три члана из СРЈ и Републике Српске на преговорима у Дејтону (САД), у новембру 1995. године.

Тада је у име делегације парафирао Споразум о миру у БиХ, познат и као Дејтонски споразум, који је, затим, потписан децембра 1995. године у Паризу.

Десетогодишња владавина завршена 2000. године

Десетогодишња владавина Милошевића завршена је крајем 2000. победом удружене Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима за председника СРЈ.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године оптужницу против Милошевића, два месеца након што је НАТО почео да бомбардује СРЈ.

Била је то прва у историји оптужба Међународног суда против активног шефа једне државе за ратне злочине и злочине против човечности.

Ухапшен је 31. марта 2001. године, а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године.

Милошевић је тврдио да је неко у Хагу предузимао "активне и смишљене кораке" да уништи његово здравље и да су, с циљем да се то прикрије, судије тог суда одбиле да му дозволе да оде из Хага на лечење на кардиоваскуларну клинику у Москви.

Док су многи блиски сарадници бившег председника и медицински стручњаци поверовали у "теорију" о тровању, тужилац Трибунала је током суђења више пута тврдио да Милошевић манипулише својим здрављем одбијањем да следи прописани лекарски режим.

Његово тело допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006, а наредног дана је било изложено у Музеју "25. мај" у оквиру музејског комплекса на Дедињу.

Истог дана више од 50.000 Милошевићевих присталица се окупило испред Скупштине СЦГ у центру Београда, где је на покривеној бини био изложен ковчег са његовим посмртним остацима.

Сахрањен је у Пожаревцу, у дворишту породичне куће.