Читај ми!

Србији смећа не мањка, како отпад претворити у енергију

Процењује се да би само сагоревањем смећа Србија могла да покрије три одсто потрошње струје. Како, објаснили су стручњаци у "Белој књизи добијања енергије из отпада".

Неке европске земље увозе отпад да би производиле енергију. Србији смећа не мањка, поред регуларних и даље је много и несређених и дивљих депонија, где су пожари веома чести.

На то упозорава "Бела књига коришћења отпада у производњи енергије" и даје смернице о управљању и могућим технологијама за градњу спалионица. А бавили су се само комуналним отпадом.

“Као кључни проблем ни после 15 година од доношења Закона о управљању отпадом, ми у Србији нисмо успели да са пуном поузданошћу утврдимо које количине отпада имамо и какав отпад имамо. После 15 година ми имамо једну трећину локалних самоуправа које упорно одбијају да испуне своју законску малу дужност да известе о количинама и саставу отпада које прикупе", каже Игор Јездимировић, председник Удружења инжењера за заштиту животне средине.

Стручњаци истичу вишеструку корист употребе отпада – за добијање топлотне и електричне енргије уз очување животне средине. Рециклажом се притом обезбеђују и сировине којих већ нема довољно на европском тржишту.

"Нама умире рециклажна индустрија. Покушавамо да хибридно увозимо и папир и пластику и стреч. Ми не можемо задовољити оно што су потребе домаће производње. Данас, сваки производ који иде према Европској унији мора имати 30 посто рециклата. Да ли то били џакови, кесе, метал. Ми сада видимо процесе хемијске рециклаже која креће у Европи", каже Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

Истиче да енергију из отпада треба гледати као нови инвестициони потенцијал. 

У изради Беле књиге Србији је помагала Аустрија, која дуже од шест деценија из отпада производи енергију.

"Најновија директива Европске уније предвиђа да се до 2030. на депоније може пласирати само 10 посто комуналног отпада. Све остало мора да буде спаљено или рециклирано. У овом тренутку осам земља то испуњава, остале су на путу ка том циљу. Ниво заштите животне средине је изузетно висок“, каже Хелга Стоибер, стручњак за термичке процесе отпада у Аустрији.

Доносиоцима одлука, Влади, а посебно локалним властима, препоручују да убрзају израду пројеката за санацију депонија, што је предуслов за претварање смећа у енергију.

петак, 06. септембар 2024.
26° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару