Одржана је државна комеморативна церемонија у Лозници на стадиону "Лагатор" поводом Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" 1995. године, у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а више од 220.000 је протерано. Патријарх српски Порфирије служио је помен, након којег је одржао беседу. Присутнима су се обратили председник Србије Александар Вучић и председник Српске Милорад Додик. Неће више бити ни погрома, ни прогона ни трактора, гарантујем вам, поручио је Вучић.
Комеморативна церемонија поводом годишњице "Олује" у Лозници – Вучић: Неће више бити ни погрома, ни прогона ни трактора, гарантујем вам
Председница Народне скупштине Ана Брнабић је поручила да се никада не смеју заборавити све жртве и неправда почињена над Србима у тој оружаној акцији "Олуја".
"Олуја је погром! Да се никада не забораве све жртве и неправда почињена над српским народом у овој оружаној акцији", написала је Брнабићева на свом Инстаграм налогу.
И потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја".
"Данас, у Лозници, парастосом који је служио патријарх Порфирије, отпочело је обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији 'Олуја', у присуству државног врха Србије и Републике Српске. Стојимо заједно у болу и тузи, сећајући се колона у којима је 250.000 прогнаних Срба бежало од смртне пресуде, а да ни за шта нису били криви. Да се не заборави", написао је Дачић на свом Инстаграм налогу.
Председник Владе Србије Милош Вучевић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја" у Лозници и том приликом је поручио да је снага српског народа у његовој несаломивости и вољи да опстане.
"Данас смо јачи него икада. Наша снага је у нашој несаломивости и вољи да опстанемо. И опстали смо. Данас је дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији 'Олуја' на незапамћени погром нашег народа, на злочин без казне. Стравичан егзодус и злочини Хрватске војске над цивилним становништвом, разарања градова и села, сведоче мржњу. А ми нећемо мрзети. Ми чемо радити, градити, побеђивати и сечати се. Да бисмо знали, да бисмо били бољи, већи и јачи. Данас је српски народ у слози, и тако је непобедив. То је наш завет свима који пострадаше од злочиначке руке. Србија памти", написао је Вучевић на свом Инстаграм налогу.
Председник Србије Александар Вучић рекао је у обраћању да је десета година како се држи помен и да се десет година окупљамо како бисмо обележили велику српску трагедију.
"Десет година то радимо без изузетка, иако увек имате, неко би рекао, важније ствари. Ја сам захвалан председнику Додику и Републици Српској и свима који су са мном радили на томе што никада нисмо имали важнију ствар од ове. Почетак августа су дани наше туге, сећања, муке због изгубљених људи, њихових кућа, огњишта, деце коју никад нећемо моћи да вратимо и поноса јер они који нас нападају и радују се својој великој победи, никада неће моћи да разумеју да није победа када акцију водите на тенку, а на њима амерички амбасадор, а суочавате са са женама, децом и старцима на тракторима", поручио је Вучић.
Навео је да је трактор именица мученика, дивних и поштених људи који су били приморани да напусте огњишта.
Неће више бити ни погрома, ни прогона ни трактора, гарантујем вам, поручио је Вучић.
Подсетио је на усвајање Резолуције о Сребреници.
"Пре само месец и нешто дана покушали су да нас унизе, да нас ни не обавесте, да усвоје резолуцију о једном малом, слободарском и најстрадалнијем народу, без икакве сумње, историјске чињенице о томе говоре, и да баш тај народ прогласе за геноцидни народ. Они кажу, не, не - то је због индивидуалних злочина, нигде ни једне индивидуе, нигде се нико не помиње, не, хтели су да нам ставе жиг и печат геноцидног народа", рекао је Вучић.
Рекао је да смо се у Уједињеним нацијама, пред целим светом, “супротставили најмоћнијим силама света и рекли - доста је било, доста је било притиска на српски народ и прогона најстрадалнијег народа на Балкану“.
“И дигли смо глас у име свих слободарских земаља и народа на свету и показали како једна мала земља може да их победи", рекао је Вучић.
Председник Српске Милорад Додик рекао је да нас гробови подсећају на тугу, док су споменици у Федерацији БиХ и Хрватској "скаламерија и покушај новог понижења".
"Морамо да се навикнемо, да идемо даље, али не смемо да заборавимо, да изгубимо сећање на један поносан народ у нашем колективном памћењу, Србе са простора Републике Српске Крајине", рекао је Додик.
Поручио је да је поносан на декларацију Свесрпског сабора у којој се наводи да сви префикси који су се стављали пред име српског народа морају бити одбачени.
"Нема босанских или хрватских Срба, већ постоји јединствен српски народ", рекао је Додик.
Председник Српске је оценио и да ћемо у време када је свет у превирању само ако будемо јединствени бити део решења, док ћемо, ако будемо посвађани, бити поново лак плен.
Након беседе патријарха интонирана је Химна Србије и одата почаст страдалима минутом ћутања.
На бини су приказани и снимци преживелих из "Олује", који су сведочили о нападу хрватских снага. Наташа Баста Ђорђевић, која је прогнана из села Курјак, поделила је са присутнима своје сећање на август 1995.
"Али опет, живот иде даље, нашли смо свој кров у држави Србији, и само вас молим све да се ово никада не заборави. Да се учи о страдању српског народа. Да нам се никада више не понови, живела Србија", поручила је Наташа Баста Ђорђевић.
Комеморативном скупу, према проценама, присуствује 30.000 људи.
Патријарх српски Порфирије је у беседи рекао да треба миром да се супротставимо сваком насиљу, рату и свакој тзв. олуји.
“Да овде, на овој крвљу плаћеној благословеној груди српске земље потврдимо своју неодступну приврженост миру и слободи, да се сетимо само једне у неизбројивом низу наших новијих српских голгота“, поручио је патријарх подсећајући на страдање српског народа у "Олуји".
Поручио је да мир нема алтернативу, да се "слободом не може и не сме трговати када смо ми у питању", као и да "у прогонима, страдањима и смртима ни по коју цену не одустајемо од живота, слободе и мира".
Он је навео да су прогнани из Хрватске понели крст у ономе што се зове "Олуја", али да им је Бог дао да дођу својима и својој земљи.
"Егзодус и прогон није никада био окидач за очај међу нама, већ подстрек за наду и оптимизам, слободни живот и долазак будућих нараштаја", навео је патријарх у беседи.
Партријарх српски Порфирије уз саслужење архијереја и свештенства служи помен на стадиону у Лозници.
Председник Србије Александар Вучић стигао је на стадион "Лагатор" заједно са председником Српске Милорадом Додиком и српском чланицом Председништва БиХ Жељком Цвијановић.
На стадиону су и председница Народне скупштине Ана Брнабић, премијер Милош Вучевић и чланови владе, председница Владе АП Војводине Маја Гојковић.
У книнском селу Стрмица, на самој граници са БиХ, августа 1995. и нешто касније, убијено их је десеторо, углавном старијих и немоћних. Једна особа и даље се води као нестала.
Председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац поручио је да од Загреба очекује да ће у обележавању 29. годишњице "Олује" показати више усмерености према изградњи културе мира и толеранције.
"Очекујем да ће бити више усмерено на обнову поверења и унутар Хрватске и између Хрвата и Срба, али и између саме Хрватске и Србије. И то би била значајна ствар уколико би се, било индиректно или директно, допринело тим важним циљевима", рекао је Пуповац за Танјуг.
Пуповац оцењује да су ове године за разлику од претходних у фокусу неке друге теме.
"Јавност је углавном посвећена питањима пожара на појединим деловима далматинске обале, као и питањима девастације врела Уне на подручју општине Грачац и насеља Доња Суваја, односно Срба", рекао је Пуповац.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да је глани кривац за стагнацију процеса идентификације Срба несталих током операције "Олуја", али и оних несталих током ратова деведесетих, држава Хрватска, која, како је рекао, то свесно ради.
"У позадини свега овога стоји један крајње нерационалан однос хрватске стране према жртвама. Ми тражимо цивиле, ми тражимо људе који су на правди Бога нестали, убијени и то је оно што делује фрустрирајуће и по породицу, али и по све нас", рекао је Одаловић за Танјуг.
Он је додао да Комисија располаже информацијама о гробним местима и да поседује и захтеве за идентификацију, али да хрватска страна све то игнорише и не жели да по тим питањима закаже састанке.
Одаловић оцењује да је сарадња између свих актера који су учествовали у ратовима деведесетих кључна како би се привео крају процес идентификације особа несталих током ратних дејстава, којих има више од 9.000 и додаје да су трећина несталих Срби.
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да многе чињенице указују на то да је операција "Олуја" највећи ратни злочин у Европи после Другог светског рата и да представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја данашње Хрватске.
"У Хрватској се већ 29 година слави прогон и убијање Срба. Славе се ратни злочинци, говори се само о хрватским жртвама, док се српске жртве прећуткују, омаловажавају, понижавају, умањују, па чак и негирају," рекао је Линта за Танјуг поводом годишњице операције "Олуја".
Према његовим речима, хрватско правосуђе организује монтиране судске поступке против крајишких бораца са стратешким циљем да на основу лажних изјава сведока сарадника подигне што више оптужница и донесе лажне пресуде.
Циљ је, како каже, верификација лажи да је Олуја "чиста као суза" и да је била ослободилачка акција.
Линта је истакао да је веома важно да држава Србија води активну борбу за истину о карактеру рата на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и генерално простора бивше Југославије и да јасно износи чињенице о страдању Срба током августа 1995. године.
Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да процеси разбијања велике југословенске државе нису завршени, посебно није стабилизовано српско питање.
Двадесет девет година од тих догађаја тај наратив и поглед на операцију Олуја је различит у Србији и Хрватској, додаје Павловић.
Јелена Жутић, учитељица у Шапцу, прогнана из Сиска каже да је хришћански праштати, али да погром Олуја не може да се заборави.
"То су ожиљци који остају за цео живот. Имала сам четири године, али моји родитељи су биле зреле личности. Њихов део живота је везан за Хрватску. Био је дуг временски период док смо стали на ноге", присећа се Жутићева.
Лозница се са тугом сећа страдалих Срба током војне операције Олуја, у коју је 1995. године преко храничног прелаза Шепак ушло око 30.000 прогнаних.
Новица Димитријевић, бивши потпредседник општине Лозница каже да је пре 29 године 30.000 људи ушло у тај град који је био натпросечно био погођен.
"Организовали смо се и покушали да помогнемо тим људима, да им обезбедимо храну, воду, простор где ће да се окупају, смештај. Учествовали су лознички Комесирајат за избеглице, Црвени крст и њихови волонтери, Општина, грађани. Цела Лозница је раширила своје руке и срце", прича Димитријевић.
Према његовим речима, људи су били уплакани и љубили су земљу, а око 1.000 њих је остало да живи у граду.
Државна комеморативна церемонија заказана је на градском стадиону "Лагатор", у суботу 3. августа, од 18.00 часова.
Србија и Република Српска тог дана обележавају сећање на прогон и све страдале Србе у акцији хрватске војске, која је почела 4. августа 1995. године.
Председник Србије Александар Вучић присуствоваће обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја".
У суботу, 3. августа, с почетком у 18 часова РТС ће директно преносити државну комеморативну свечаност поводом Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији Олуја.
Помен страдалима ће у Лозници служити партријарх српски Порфирије уз саслужење архијереја и свештенства, а потом ће се окупљенима обратити преживели из колоне избеглица која је тог 4. августа 1995. године кренула пут Србије, као и председници Републике Српске и Србије.
На лозничком стадиону "Лагатор" биће изведен и уметнички програм прилагођен комеморативном скупу.
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције "Олуја", подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.
Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, којом је руководио председник Републике Хрватске Фрањо Туђман.
У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Коментари