Павловић: И после 29 година поглед на "Олују" различит у Србији и Хрватској, готово да се није макло од почетка

Са вековних огњишта прогнано је око 250.000 људи у акцији "Олуја". У колони трактора и аутомобила, која је тог августа стигла, цео један народ преселио се у Србију и друге земље. Иза те слике су судбине целих породица.

У нашој земљи обележава се Дан сећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији ''Олуја''. Комеморативна академија биће одржана вечерас у Лозници.

Историчар Момчило Павловић каже за РТС да процеси разбијања велике југословенске државе још увек нису завршени, посебно није стабилизовано српско питање на том читавом простору, јер поред 250.000 изгнаника, протераних из Хрватске силом, у присуству међународних снага – са њима око милион Срба је померено са својих огњишта на читавом простору бивше југославенске државе.

"Двадесет девет година од тих догађаја тај наратив и поглед на операцију Олуја је различит у Србији и Хрватској, готово да се није макло од почетка упркос бројним покушајима државног врха, посебно Србије, да се то ненако превазиђе – ствари су такве какве јесу“, рекао је Павловић.

Према његовим речима, прича да нико није осуђен није тачна. Покренут је одређени број процеса, неки људи су осуђени али не за ратни злочин, већ за разна убиства, пљачке, јер после завршетка те операције Олуја вршено је, како каже, смакнуће недужних цивила без икакаве пресуде, на мах, и систематски су спаљиване српске куће.

Наводи да је око 80 одсто српских кућа на простору Книна и околине систематски уништено и спаљено.

Говорећи о томе да ли је реч о погрому, етничком чишћењи или геноциду, Павловић указује да су различите дефиниције и различит је поглед, ради се о догађају и доживљају – догађај је мање-више реконстуисан до детаља, али доживљаји тих догађаја нису исти код Срба и код Хрвата и неке будуће генерације ће се можда приближити.

Павловић напомиње да је пред Међународним судом у Хагу покренут поступак. Одмах после операције Олуја западни представници, међу којима Карл Билт, говорили су о систематском етничком чишћењу.

Други су говорили да је то највеће и најбрже изведено етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Неки историчари говоре о злочиначкој акцији, удруженом злочиначком подухвату, додаје историчар.

"Суд у Хагу који је најпре осудио, па ослободио прегласавањем – суд је рекао да је било злочина, али да то нису ти људи и да није био удружени злочиначки подухват. Та конфузија и у дефиницији се наставља. Било како било, ми то посматрамо са становишта последице. Око 15 посто Срба је живело у Хрватској 1948. године, према прелиминарном попису, уопште је велико је питање да ли је таква држава могла да се напарви да то функционише", каже он.

"Сећање на геноцид је узнемирло Србе 90-тих година, тај догађај из 90-тих и то сећање је пробудло страх и неизвесност. Срби су се покренули, нису смели да сачекају хрватску војску. Од 90-тих, од стварања политичких странака на простору читаве Југославије, без референдума, процес разбијања југословенске државе довео је и до Олује и до каснијих последица у БиХ и на КиМ“, рекао је Павловић.