Деканка Биљана Аболмасов: Људи постали несвесни значаја геолошких истраживања и рударства
Биљана Аболмасов, деканка Рударско-геолошког факултета у Београду изјавила је да су људи постали потпуно несвесни значаја геолошких истраживања и рударства, не само по питању литијума већ и за свакодневни живот. У заједничком саопштењу Рударско-геолошког факултета, Геолошког завода, Коморе рударских и геолошких инжењера Србије, Савеза инжењера рударства и геологије Србије, Техничког факултета из Бора и Рударског института из Београда истакнуто је да питање не треба и не сме да буде "рударство да или не" већ само "какво рударство".
Деканка Рударско-геолошког факултета упитала је да ли можемо да замислимо да немамо Ђердап, ауто-путеве, нафтна постројења, возила, струју и воду, објаснивши да у њиховим истраживањима учествују и геолози и рудари.
"У свим тим истраживањима учествујемо као геолози. Рудари као струка ваде све елементе који су неопходни за наш савремени живот", поручила је Аболмасов.
Нагласила је и да су се зато огласили заједничким саопштењем Рударско-геолошки факултет, Геолошки завод, Комора рударских и геолошких инжењера Србије, Савез инжењера рударства и геологије Србије, Технички факултет из Бора и Рударски институт из Београда.
У саопштењу се тврди да без рударења и критичних минералних сировина није могућ технолошки развој и напредак, као ни прелазак на обновљиве изворе енергије у производњи енергије и заштити животне средине, односно смањење утицаја на климатске промене.
"Сматрали смо да у овом тренутку када се води озбиљна хајка против нашег факултета и струке, да је неопходно да тако нешто кажемо. Чини ми се да сви који нису пре свега едуковани, не могу на било који начин коментаришу ни геолошка истраживања, нити рударство. Апсолутно су узели у медијима и јавности доминантан утицај, што мислим да је погрешно", рекла је деканка.
"Слабо интересовање за факултет"
Нагласила и да је целокупна негативна кампања која се јако дуго води у јавности, сигурно утицала да тај факултет уписује јако мало студената.
"Нажалост, ове године смо уписали рекордно мали број студената, свега 25 одсто наших капацитета", рекла је Аболмасов и истакла се са друге стране, студенти тог факултета након завршетка студија запошљавају у року од једног до три месеца.
Напоменула је да слабо интересовање за тај факултет значи да ускоро нећемо имати људе који ће нам радити у нашим истраживачким организацијама, рудницима, грађевинским и пројектантским фирмама, као и у нашим фирмама које се баве водоснабдевањем.
Поручила је и да у вези са литијумом треба оставити струку да ради свој посао.
"Истраживање не значи експлоатацију"
У заједничком саопштењу Рударско-геолошког факултета, Геолошког завода, Коморе рударских и геолошких инжењера Србије, Савеза инжењера рударства и геологије Србије, Техничког факултета из Бора и Рударског института из Београда истакнуто је да питање не треба и не сме да буде "рударство да или не" већ само "какво рударство".
Објаснили су какве кључне улоге имају рударство и геологија у светском и националном контексту.
"Ове дисциплине не само да омогућавају експлоатацију минералних ресурса, које се користе у гранама као што су енергетика за производњу електричне и топлотне енергије, грађевинска и фармацеутска индустрија, металска и хемијска индустрија, већ играју кључну улогу у одрживом економском развоју широм света", наводи се у саопштењу.
Додаје се и да је у Србији, према подацима Завода за статистику на крају 2023. године, у сектору рударства било више од 30.000 запослених.
Према анализама на сваког директно запосленог у рударству долазе још четири индиректна радна места, што доводи до тога да десетине хиљада породица у Србији зависе од рударске индустрије.
Наглашено је и да су геолошка истраживања дуг и комплексан процес, који у свом почетку носи многе неизвесности, док је за отварање рудника металичних сировина потребно у просеку пет до 10 година.
"Другим речима од момента започињања истраживања, па до прве производње потребно је у просеку од 15 до 20 година", истиче се.
Једно активно истраживање литијума, али се истражни радови не изводе
Када говоримо о истраживању литијума, у саопштењу се наводи у Србији имамо једно које се води као активно, али се истражни радови не изводе.
"Дуг је пут од истраживања до експлоатације. Само истраживање не значи одмах и експлоатацију. Подсећамо да је рударство темељ модерног индустријског друштва, пружајући сировине неопходне за производњу и изградњу инфраструктуре. Без њих, технолошки напредак који смо доживели не би био могућ", наводи се у саопштењу.
Додаје се да геологија, с друге стране, пружа дубоко разумевање геолошких процеса и формација које нам омогућавају да рационално управљамо нашим природним ресурсима
Истакнуто је да зато политичке борбе не смеју да угрозе интегритет рударске и геолошке струке.
"Оне захтевају стручност, одговорност, независност и поштовање. Очување рударске и геолошке струке од политичких утицаја кључно је за дугорочну одрживост и сигурност у индустрији", наводи се у заједничком саопштењу.
Позивају све релевантне актере у Србији и широм света, да подрже стручни приступ у рударству и геологији, као и да заједнички раде на очувању и унапређењу ових важних дисциплина за добробит свих.
Коментари