Струју из отпада добија 30.000 Београђана

Точи се гориво, радници "Градске чистоће" спремају се за излазак на терен. Према утврђеном плану, стижу на прву локацију. Када напуне камион, крећу ка депонији у Винчи. 

Дневно довезу 1.500 тона смећа. Сав отпад се спаљује у постројењу, а грађани од тога добијају струју и топлу воду за грејање.

"Од првог јула у овој електрани-топлани сагорева се 43,6 тона комуналног отпада са 15 општина у Београду. Велики догађај за еклогију Београда је 340.000 тона отпада које ће се овде третирати и неће се више одлагати на депонију“, рекао је Владимир Миловановић, директор "Бео чиста енергија“.

Око 30.000 домаћинстава у Београду на овај начин добија струју из отпада. Електрична енергија која се овде произведе предаје се ЕПС-у, а затим грађанима. Када стигну зимски дани, 60.000 домаћинстава, претежно оних која су прикључена на топлану на Коњарнику, одавде ће добијати топлотну енергију.

Из године у годину град се шири, више је становника, па тако и комуналног отпада.

"Проблем је што на депонију стиже много више отпада него што је у пројекту било планирано, али и то се превазишло. Утицај на животну средину тог постројења је минималан, а далеко значајнији, него да отпад завршава на сметлиштима и несанитарним депонијама“, наводи проф. Александар Јововић са Машинског факултета.

Из коморе где камиони "Градске чистоће" истоваре отпад, шест тона смећа краном се премешта у посебан простор, а одатле у котао, где се, на температури од 800 степени, спаљује. Све се контролише из централне собе. Размишља се и о проширењу.

"Оно што је проблем је што се запремина где се смешта тај отпад кроз наредних 25 година колико траје уговор, смањује и што би и раније него што је планирано дошло до потребе да се ово прошири“, каже Владимир Миловановић.

"Богате земље много више рециклирају отпад, а на пример у Немачкој има 100 оваквих постројења и сагорева се 27 милиона тона, што је десет пута више“, каже проф. Јововић.

Постројење у Винчи је једино такво у региону. Пројекат је превазишао пандемију, инфлацију, банкрот главног извођача радова, али уз помоћ страних спонзора, европских фондова и кредита, завршен је.

Део старе депоније која је пола века служила за одлагање смећа и где се налази више од десет милиона тона отпада, саниран је и озелењен. Стручњаци кажу да ће, када се комунални отпад буде разврставао, ефекти бити вишеструки. Али, потребни су време и жеља.