Сексуално узнемиравање на факултетима - шта стоји иза анонимних пријава

Због оптужби да је полно узнемиравао студенткиње професор Архитектонског факултета добио је отказ и позив за суд. Тужилаштво тражи да добије и условну казну – годину дана затвора, са роком проверавања од две године. А све је почело са анонимном анкетом на друштвеним мрежама, у којој су студенти и студенткиње писали због чега се “не осећају безбедно у сали професора“.

Нису се осећали безбедно студенти и студенткиње ни у близини професора неких других факултета. Помињала су се у анонимним исповестима на друштвеним мрежама и друга имена, али ниједно није стигло до суда.

Када је више жена пријавило да су биле жртве сексуалног узнемиравања истог професора, Факултет драмских уметности јавно се извинио бившим студенткињама. На пријаве, ипак, није адекватно реаговао, јер се узнемиравање, како је навео факултет, десило пре децембра 2019, када је усвојен кодекс који то санкционише. Професор је одмах након тога отишао у пензију.

Избор декана подсетио на деценију стару пријаву

Пријава из 2014. године подигла је почетком јуна на ноге женске организације и део студената и студенткиња Факултета политичких наука, када је професор Славиша Орловић требало да буде изабран за декана.

Уследила су писања на друштвеним мрежама о непријатним искуствима са овим, али и са још по неким професорима са тог факултета.

Уз поруку да се жртвама мора веровати, женске организације гласно су устале против тога да декан факултета буде неко кога студенткиње оптужују за сексуално насиље. Орловић, с друге стране, одступа од места декана уз поруку да се против њега води хајка и медијски линч.

Повереница: Студенти узнемирени - случај испитати уз поштовање претпоставке невиности

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истиче да је важно одмах све испитатати, без прејудицирања било чије одговорности.

“Уз пуно поштовање претпоставке невиности, на шта нас обавезују Устав и закон, када имате овако тешку ситуацију око које су студенти узнемирени и око које се покренула јавност, треба установити шта се заиста десило, јер ни Славиши Орловићу не треба такав терет, без обзира на то што је он, према наводима из медија, у међувремену поднео оставку“, каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Истинитост оптужби против Славише Орловића утврдиће факултетске поверенице за равноправност. Испитивање свих околности је у току, каже за РТС једна од њих, професорка Катарина Лончаревић.

"У овом тренутку сматрамо да је контрапродуктивно да дајемо изјаве и информације пре него што сачинимо извештај за декана и управу Факултета", истиче Лончаревић.

Министарка бржа од званичног извештаја

Док се чека извештај, траје полемика о томе да ли је овај случај политички мотивисан, будући да су и у избор и у бојкот избора Славише Орловића били укључени представници власти и политички активни професори.

Министарство просвете се тих дана није оглашавало, али је две недеље касније министарка Славица Ђукић Дејановић изјавила да је реч о блаћењу.

"Хоћу и волела бих да верујем да је ту било људских анимозитета, више него мешања политике и да је затајила институција Факултета… Било би тужно да је другачије. Ако блатите неког ко треба да носи ауторитет институције, да је представља у земљи и свету, и онда је можда и за разумевање да таква особа поднесе оставку“, рекла је министарка за Вести.

И анонимне пријаве треба испитати

И прошле године је било сличних оптужби на рачун кандидата за декана ДИФ-а. Тај професор је, након анонимне пријаве Повереници за заштиту равноправности, јавно затражио да се тврдње испитају. Поручио је да је реч о притиску да одустане од кандидатуре.

Поступак против њега повереница није водила, јер нема овлашћења да поступа по анонимним пријавама. Међутим, о случају су обавештени Универзитет и Министарство просвете, а факултету је упућена препорука да пријаву размотре и предузму све што је у њиховој надлежности.

Слична ситуација је, каже, била и са пријавом против асистента Електронског факултета у Нишу.

Са тог факултета за РТС кажу да у анонимној пријави која је стигла повереници није прецизирано нити дело, нити према коме је оно учињено, али да је изнесена, како кажу, "неистина да се подноситељка већ обраћала Факултету и да није добила одговор". Против истог предавача је, међутим, вођен дисциплински поступак по пријави студенткиње, али не за сексуално узнемиравање. По тој пријави је ослобођен одговорности.

Ипак, повереница Јанковић истиче да је добро што су факултети одмах реаговали и адекватно одговорили на њену препоруку. То је, каже, добар сигнал жртвама да ће се на насиље реаговати.

“Такво поступање је од немерљивог значаја за грађење поверења и повратак у институције, за нормализацију атмосфере у друштву и стварање таквог окружења у коме се ни једна жртва дискриминације, сексуалног узнемиравања или било ког противправног понашања неће плашити да то пријави, већ ће страховати они који су га починили“, каже Бранкица Јанковић.

(Не)реаговањем факултети шаљу поруку жртвама

Без обзира на то шта истрага покаже, ниједну пријаву, истиче повереница, било она анонимна или не, не треба одбацити и оставити неразрешену.

“Када се свака пријава схвати озбиљно и предузме све што је потребно како би се утврдиле чињенице, онда је то порука охрабрења свима да пријаве насиље... Сваки пут треба размишљати из позиције жртве, не треба да затварамо очи ни да се правимо да ових ситуација није било на нашим факултетима", напомиње повереница.

Правилник предвиђа саветодавни и дисциплински поступак

Услед низа оптужби за сексуално узнемиравање на факултетима, Универзитет у Београду је 2021. донео Правилник о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања - пропис који су до тада имала само четири факултета, међу којима Филозофски и ФПН који је први донео такав акт.

Кровни правилник предвиђа да сви факултети Београдског универзитета успоставе механизам повереника за равноправност којем студенти могу да се обрате.

Колико је пријављених случајева за ове три године било, из ректората нисмо добили одговор. Ни број пријава на факултетима није познат, јер Правилник, поред дисциплинског, подразумева и саветодавни поступак – који је, поред тога што је поверљив, и неформалан.

Страх од последица

Организације које се баве женским правима тврде да се студенти и студенткиње ипак лакше одлучују да сексуално узнемиравање пријаве анонимно. На факултетима се, тврде, тачно зна који професори на овај начин злоупотребљавају своје позиције, те постоји страх од последица.

Они који су задужени да реагују на пријаве поручују да се жртвама гарантује заштита.

"Факултети имају бројне механизме заштите студената и студенткиња када је реч о различитим проблемима са професорима", каже за РТС повереница на ФПН-у, професорка Катарина Лончаревић.

Међу тим механизмима су формирање испитне комисије, али и изузимање тог професора или професорке из свих облика наставног рада (испити, консултације, итд.) са особом која тврди да је претрпела узнемиравање.

Ако то угрожава наставни процес, настава се организује у присуству другог запосленог из реда наставног особља или комисије.

Уколико подносилац пријаве сматра да Управа није поступила по Правилнику, у случај би могао да се укључи и универзитетски омбудсман.

Помака има, али то није довољно...

Позитиван сигнал да је академска заједница спремна да стане на пут сексуалном узнемиравању је и то што су, поред београдског, још неки универзитети и факултети донели сопствене правилнике.

Да се на томе није стало, показује и иницијатива да се постојеће процедуре поступања унапреде и ојача подршка студентима.

Омбудсман Универзитета у Београду, професор Младен Милошевић, потврдио је за РТС да је формирана радна група која ради на измени и допуни постојећег Правилника. На питање шта ће бити другачије и када ће нови правилник бити усвојен, нисмо добили одговор Одбора за равноправност.

А колико ће нове мере ојачати борбу академске заједнице против сексуалног узнемиравања, показаће број случајева за које, уместо на друштвеним мрежама, сазнајемо од факултета и тужилаштва. И број оних који стигну до суда.