Бајрам шериф мубарек олсун - муслимани славе Курбан-бајрам, дан радости, вере, разумевања и љубави

Муслимани данас обележавају Курбан-бајрам, један од два највећа празника у исламу. Прослава празника у вези је са одласком верника на Хаџ у Меку и Медину.

Курбан-бајрам или Дан жртве слави се четири дана. Првог дана Курбан-бајрама, очеви и мајке богато дарују своју децу и најмлађу родбину, а жене припремају богате трпезе за госте.

Празник се дочекује у кућама, а у зору се одлази у џамије на сабах-намаз, где се чека излазак сунца и клања Бајрам-намаз.

После честитања, одлази се на гробље, а потом кући где је, према правилима шеријата, све припремљено за жртву Курбана.

Курбанско месо се дели на три дела, од којих је један намењен сиромасима, други родбини, а трећи се оставља у кући. Курбанско месо може се поделити и немуслиманима, а циљ даривања је зближавање људи и неговање добросуседских односа.

Забележено је да је пророк Мухамед први део меса који би одсекао, као знак пажње и добре воље, увек поклањао комшијама, хришћанину и Јеврејину.

Курбан-бајрам се назива и хаџијски, зато што се тога дана завршава главно годишње ходочашће Каби у Меки.

Хаџ на том светом месту једно је од пет главних обавеза сваког пунолетног муслимана коме то имовинско и здравствено стање дозвољава.

Сматра се да је хаџија Алахов гост коме се пружа прилика да му се опросте сви греси. Милиони муслимана сваке године окупљају се на тлу којим је корачао Мухамед.

Традиционално, након молитве у Меки, ходочасници одлазе до планине Арафат где се верује да је Мухамед последњи пут проповедао.

У традицији ислама, курбанско месо не дели се само муслиманима већ свима без разлике – сиротињи, комшијама и родбини.

Честита се реченицом "Бајрам шериф мубарек олсун" што у преводу значи "нека буде честит и благословен Бајрам".

Хаџилук се не сматра само испуњавањем божје заповести, него и доказом једнакости свих припадника исламске вере пред Алахом, а циљ му је и потврда јединства и солидарности исламског света.

Обичај ходочашћа светих места познат је и у преисламској Арабији, као и међу семитским народима.

Сви муслимански верски празници рачунају се по месечевој, а не по сунчевој години, а Курбан-бајрам је два месеца и десет дана после Рамазанског бајрама.

Данашњи велики празник свим грађанима Србије исламске вероисповести честитали су патријарх Порфирије, председник Вучић, председница скупштине Ана Брнабић, као и многи министри и званичници Републике Србије.