Годишњица бомбардовања моста у Варварину

У вароши на левој обали Велике Мораве прекинуо је снове, безбрижно одрастање, спокојне породичне тренутке са децом и унуцима. Десеторо мештана страдало је крај реке. Слике страшног злочина нису избледеле.

“У центру Варварина сам видео неку печурку, дим, народ трчи избезумљен, саплитали се, падали један преко другога.
Први комшија ми је настрадао тог дана, 33 године је имао, ево и данас његова мајка дође код нас кући, попричамо, али туга је и дан данас. Свакога сам познавао лично од ових настрадалих", каже Аца Митић из Варварина.

Предраг Милошевић, тешко повређен каже да је мост преко Мораве гађан два пута у размаку од пет минута. Како је рекао, први пројектил га је срушио и усмртио најмлађу жртву, петнаестогодишњу Сању Миленковић, ученицу Математичке гимназије.

"Прво сам мислио ако могу неког да спасим, да то учиним. Пресвукао сам се узео чамац и онда сам кренуо на ону страну тамо где су биле тада покојна Сања Миленковић и њена другарица из Београда, њих сам извукао и то је било то, језива ситуација. Сви ти настрадали нажалост су имали исту жељу као и ја да помогну и дошли су на ивицу моста тако да их је сачекала смрт", каже Живота Игњатовић из Варварина.

Ни после 25 година од страшног злочана, ране нису зацелиле.

Литургијом и поменом, полагањем цвећа и симболичним спуштањем венца у Мораву родбина, пријатељи и мештани одали су пошту страдалима са поруком да их никада неће заборавити.