Црвљива или прскана јабука, шта је здравије

Професорка Пољопривредног факултета у Београду Драгица Бркић рекла је за РТС да је најбитније да произвођачи одговорно примењују пестициде, да се придржавају упутства употребе и време које је предвиђено за каренцу. Истраживања показују да испирање 30 секунди у води има исти ефект као сва средства која се препоручују за отклањање пестицида јер можете практично да отклоните само оно што је на површини плода, истакла је Бркићева.

Јагоде, трешње, брескве, парадајз, спанаћ, кромпир - на врху су листе воћа и поврћа са највише остатака пестицида. Воће и поврће са ове листе позитивно је најчешће на бар један остатак пестицида у већој концентрацији од других врста воћа и поврћа. Како да препознамо да на воћу и поврћу има пестицида и како да се заштитимо.

Сада је сезона јагода и она често буде врло прскана, односно једна од најризичнијих воћки.

Професорка Драгица Бркић са Пољопривредног факултета у Београду каже да практично ми као потрошачи не можемо да знамо да ли је и чиме прскано воће и поврће, међутим инспекција може.

роизвођачи морају да имају књиге у којима воде педантно шта су и када су и колико прскали и у којој количини, односно они су дужни да поштују правила добре пољопривредне праксе“, навела је Бркићева.

Према њеним речима, само кад произвођачи поштују правила добре пољопривредне праксе то нама потрошачима гарантује да је ниво остатака пестицида испод максимално дозвољене количине и да то не представља ризик по здрављу људи.

Дозвољено више од 1.200  различитих препарата

Бркићева је истакла да по последњем попису нашег министарства дозвољено је 1.215 различитих препарата на бази активних супстанци које су све одобрене у земљама Еуропске уније.

"Ми смо у тој области потпуно хармонизовали регулативу, значи ништа што није у промету у Еуропској унији не може да се нађе у промету код нас. Ако се нађе, то је црно тржиште, то је илегалан увоз и проблем инспекције и полиције“, истакла је професорка Бркић.

Напоменула је да кључно да се произвођачи придржавају упутства при примени шпестицида, јер како каже, пестициди су јако добро проучене хемикалије и јако строго законски регулисане и ако се они придржавају упутства ми смо сигурни да је ризик за здравље људи и животну средину прихватљив.

Међутим, ако то није случај онда имамо проблем.

"Кад видимо да су МДК премашене, то не значи да производ није безбедан оне су увек испод те неке границе која је испод толеришућег нивоа. Знамо тада да се произвођачи нису држали упутства за примену - или су чешће примењивали или у већим количинама пестициде или нису поштовали каренцу“, каже Бркићева.

Напомиње да када дођу на пијацу, потрошачи не могу знати да ли је нека намирница безбедна и управо онда у том контексту ми као потрошачи се трудимо да урадимо што је до нас, а то је да воће и поврће перемо на одређени начин.

Како перемо воће и поврће

Бркићева каже да постоје различити савети како да се пере вође и поврће, а чак постоје и препарати у Америци за отклањање пестицида, међутим то све можете да отклоните и водом.

"Истраживања показују да испирање 30 секунди у води има исти ефект као сва та средства јер ви можете практично да отклоните само оно што је на површини плода“, рекла је професорка.

Напоменула је да се чак саветује и благи раствор детерџента за судове за оно воће које може.

"Наравно то су поморанџе, лимун, јабуке, крушке. Не можете јагоду или малину опрати сунђером којим перете судове, али 30 секунди јаког млаза воде има исти ефект као сва та средства јер ви можете скинути то што је на површини плода. Оно што је унутра, не“, навела је Бркићева.

Пужомор на зеленој салати?

Бркићева објашњава да може да се догоди да пужомор дође на биљку нехатом или услед јаких киша. Напомиње да се пужомор примењује на специфичан начин - на ободима парцела и између биљака, никако не на биљке.

Увиек постоји дилема код потрошача да ли је црвљива воћка добра и да ли то сигнализира да је она здрава.

Бркићева каже да то не мора да значи.

"Можда они који су примењивали пестициде нису погодили прави моменат када треба да прскају да не би било ларви штеточина. Тако да то није гаранција. Треба да будемо свакако опрезни“, рекла је Бркићева.

На питање која је разлика између воћа и поврћа које је гајено на отвореном или у пластенику, професорка каже да произвођачи морају да се држе упутства за примену и то је суштина.

Стакленици и пластеници против отвореног простора

"Ако се произвођачи придржавају упутстава и на пољу и у затвореним просторима немамо проблем. Стакленици и пластеници јесу специфичне средине које су погодне за развој и самих биљака, али и за развој непожељних организама. У том смислу је и интензивнија примена пестицида јер су специфични услови у простору“, истакла је професорка Бркић.

уторак, 18. јун 2024.
21° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије