Да ли роботи који плеве њиве и чисте их од корова могу укинути потребу за пестицидима

Клинт Брауер, некадашњи технолошки извршни директор из Калифорније вратио се на породичну фарму у централном Канзасу након што је његов отац оболео. Брауер је убрзо у роботима видео потенцијално моћно оруђе које помаже фармерима да смање ослањање на хемикалије и боље штите своје здравље и животну средину, док се боре са коровом.

Његова компанија за пољопривредну технологију „Гринфилд“сада гради и програмира роботе у просторијама иза старе сеоске куће у којој је некада живела његова бака.

Двадесет фармера је пријављено за роботске услуге ове сезоне, а у компанији се надају да ће ове године очистити око 2.000 хектара.

Пољопривредници се вековима боре против корова на својим пољима – чупајући, секући и убијајући их низом алата и хемикалија. Корови се такмиче са усевима за влагу у земљишту и хранљиве материје и могу да блокирају сунчеву светлост потребну за раст усева, смањујући коначне приносе.

Током последњих 50 и више година, хемијски тремтани су били метода избора. Уобичајено је да фармери прскају или на други начин наносе неколико хемикалија за уништавање корова на своја поља у једној сезони.

Али како се употреба хемикалија проширила, тако су се проширили и научни докази да излагање токсичним супстанцама у средствима за убијање корова може изазвати болест. Поред везе глифосата са раком, хемијски паракват за уништавање корова је повезан са Паркинсоновом болешћу. Други уобичајени хербицид на фарми, атразин, може бити штетан по репродуктивно здравље и повезан је са неколико здравствених проблема.

Такође је утврђено да су хемикалије за уништавање корова штетне по животну средину, са негативним утицајем на здравље земљишта и на опрашиваче и друге важне врсте. Широко распрострањена употреба хербицида у пољопривреди подстакла је отпорност корова, подстичући многе пољопривреднике да се боре да контролишу коров на својим пољима чак и уз поновљене примене хербицида.

Компанијама које производе роботе за уништавање корова у последње време стиже финансијска подршка из разних извора који желе да промовишу одрживу производњу али и заштиту природе и врста.

Компанија „Аиген роботикс“ из Северне Дакоте прикупила је 19 милиона долара а производи компактне роботе које напајају соларни панели причвршћени на врх сваке машине и дизајнирани су да раде потпуно самостално.

Компанија овог лета поставља 50 робота на пољима шећерне репе на Средњем западу САД, са циљем да повећа своју дружину робота на 500 за употребу са проширеним спектром усева.

Друге компаније уводе фармерске роботе дизајниране посебно за прскање хербицида на начине који су прецизнији од конвенционалних метода, према програмерима.

Чак се и глобална агрохемијска компанија Бајер, која продаје хербициде Роундуп, интересује за роботе за фарме.

Шта скептици говоре

Ипак, многи фармери и академски стручњаци су скептични у вези са тим да роботи могу направити значајну разлику. Кажу да једноставно има превише пољопривредног земљишта и да је превише разноврсних потреба и корова, као и култура и типоваземљишта да би скупи роботи то адекватно решавали.

Многи кажу да је бољи пут да фармери раде са природом, а не против ње.

Модел регенеративне пољопривреде – коришћењем различитих стратегија усмерених на побољшање здравља земљишта, укључујући ограничавање пестицида, ротацију усева, садњу усева који обезбеђују покривач тла за сузбијање корова и избегавање нарушавања земљишта – је бољи пут, кажу они.

„Мислим да роботи могу бити корисно средство као део интегрисаног приступа коровом, али коришћење као јединственог алата... вероватно неће функционисати тако добро“, рекао је Адам Дејвис, професор и шеф одељења за истраживање усеваУниверзитета Илиноис.

Фармер из Висконсина Рајан Ерисман се сложио: „Роботи представљају још један круг у трци у наоружању против природе“.

Упркос различитим мишљењима, фармер из Канзаса Тори Бол жељно ишчекује да му се испоруче роботи који ће ове године плевити његове површине под сојом. Прошле године су роботи компаније плевили његова поља сунцокрета.