Прва банка мајчиног млека

У Инстуитуту за неонатологију отворена je прва банка мајчиног млека у Србији и у региону.

Директорка тог Института Нивеска Божиновић-Прекајски указала је на значај природне исхране за превремено рођене бебе, којих на том Институту годишње буде смештено и до 900.

"Више од 35 одсто тих малишана има мање од килограм и по, а Инстутут је, између осталог, захваљујући донаторима хуманог млека постигао светски ниво преживљавања на 79 одсто једне од најризничнијих популација, превремено рођених малишана", навела је Божиновић-Прекајски.

Према њеним речима, природна исхрана новорођених малишана је значајна, јер поспешује одбрамбене механизме, а, такође, позитивно утиче на неуролошки развој деце.

Најбоље - обогаћено мајчино млеко

Божиновић-Прекајски је рекла да је за малишане најбоље обогаћено мајчино млеко, али да је подједнако корисно и донорско млеко које не сме бити загађено, а то, између осталог, зависи и од исхране мајке донатора.

За прву болницу мајчиног млека набављена је најсавременија опрема, којом је омогућено да сакупљање, чување и дистрибуција буду на највишем нивоу.

"Купљени су адекватни пастеризатори који омогућавају да хумано млеко буде одложено и замрзнуто, а да не изгуби калоријску вредност док се не дистрибуира", рекла је директорка Института.

Према њеним речима, набављене су електричне пумпе за измузање, што олакшава експресију дојке и сакупљање практично сваке капи млека.

"Набављен је ласерски микроанализатор, који из минималне количине млека потврђује његову калоријску вредност, количину шећера, масти и протеина, па тако омогућава и индивидуални унос нутимената за свако новорођенче", додала је Божиновић-Прекајски.

Начелница Банке мајчинског млека Славица Симић рекла је да добровољни даваоци могу бити све мајке без обзира на године, које имају вишак млека, здраве су, нису под лековима и не конзумирају акохол и цигарете.

Како је истакла, мајчино млеко из Института дистрибуира се и другим здравственим установама и поред превремено рођених малишана, погодно је за децу чији су пробавни путеви оперисани.

Узорци пролазе бактериолошко испитивање

Симићева је навела да ће у будућности бити коришћено и за исхрану одраслих особа које су имале неку хируршку интервенцију.

"Транспорт другим здравственим установама које нису из Београда још увек је нерешено питање, јер нам недостаје одговајаћи санитетски ауто", рекла је Симићева и додала да сада мајке у бочицама код куће могу да остављају млеко и замрзавају га, а потом и да их у термо-торбама доносе у банку.

Рок употребе је од три до шест месеци, након пастеризације, а сви узорци пролазе бактериолошко испитивање на Институту "Батут".

"Дешава се и то да мајке доносе свеже млеко, што је веома драгоцено, јер се, уз сагласност родитеља превремено рођеног детета, одмах може дати малишану, а могу га користити и одрасле особе после операције", навела је Симић.

У 2009. години прикупљено је 2.300 литара мајчиног млека, а, према њеним речима, то нису ни приближно довољне количине ни за Београд ни за Србију.