Дечаку из Лесковца потребна помоћ за лечење, месечна терапија кошта 4.000 евра

Неизмерна радост протекле јесени због начињеног првог корака била је кратког даха. Немоћ ју је потиснула. Од Нове године Огњен ни једном није отишао у Ниш. Вежбе засноване на роботици у приватној клиници свакодневно су му потребне, али месечно рехабилитација кошта готово 4.000 евра.

“Ми смо сад у некој ситуацији баш немоћној, зато што не можемо да приуштимо оно што што му треба, поред редовне спинразе коју прима, мора и рехабилитација и све остало, али ми сада правимо паузу јер немамо довољно средстава да би ишли на терапију. А месечно нам треба 467.000 динара“, каже Огњенова мама Маријана Стојановић.

Ни на градски базен Огњен не може јер лифт за особе са инвалидитетом није у функцији. Остаје му само вежбање са мамом код куће, а то није довољно.

“Распуст ћу искористити уз мало учења за даље школовање и мало вежбања и одмарања… Код куће имамо струњачу, ми је ставимо на ламинат и вежбамо око пола сата“, рекао је Огњен Стојановић.

Огњен болује од спиналне мишићне атрофије. Има и сколиозу. И као да то већ није превише, студија спавања пре десетак дана на Институту за мајку и дете потврдила је да у сну има повремене поремећаје у дисању због чега им је препоручена набавка апарата за стимулацију рефлекса кашља.

Цена му је више од пола милиона динара.

“Огњен мора да има апарат за искашљавање који не иде преко РФЗО-а него морамо ми сами да купимо, а он је 583.000 динара. То је за нас немогућа мисија. Ми имамо нешто на рачуну, покренули смо неке акције, одазвали су се неки људи, али је то недовољно“, каже Маријана Стојановић.

Без помоћи других људи дванаестогодишњи Огњен не може до новог корака. Да се осмех на лицу и сјај у очима не угасе, већ прелепи снови остваре, довољно је послати 319 на 3030.