Селаковић: Ако заборавимо жртве Холокауста, амнестираћемо злочинце

Национални Дан сећања - на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату обележен je на Старом сајмишту, месту најозлоглашенијег нацистичког логора на територији окупиране Србије државном церемонијом полагања венаца и одавања почасти.

Изасланик председника Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић предводио је државну церемонију.

"Ако их заборавимо, они ће умрети поново и на тај начин амнестираћемо злочинце. Наставићемо заједнички са Републиком Српском да подижемо меморијалне центре, наставићемо да се са браћом по страдању, нашим суграђанима Јеврејима и Ромима заједнички боримо против занемаривања прошлости, јер неке ствари морају да се памте заувек", поручио је Селаковић након полагања венаца на Старом сајмишту. Окупљени су одали пошту жртвама једноминутни ћутањем.

"У име државе Србије, председника Републике и потомака страдалих, у име људскости, позивам све да минутом ћутања одамо поштовање свим невиним жртвама нацизма и фашизма током Другог светског рата", рекао је Селаковић.

Он је додао да се у молитви српског народа спомиње "вјечнаја памјат" и да је вечно сећање оно што живи у хришћанској традицији.

"Живи то дугују мртвима. Без сећања на оне који су били пре нас, просто смо мање људи. Када би свака жртва добила једноминутну почаст, ћутали бисмо и у току наредне календарске године. Толике су биле размере страдања које није ничим ни призвано, ни заслужено", рекао је Селаковић.

Истакао је да се и даље не зна тачан број жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату на некадашњем југословенском простору.

Музеј жртава геноцида ажурира попис жртава

"Постоји универзална сагласност да тај број није мањи од једног милиона, и да су већину чинили цивили и велики број српског народа. Дан-данас Музеј жртава геноцида ажурира попис жртава, и готово свакодневно придодаје се ново име", рекао је Селаковић.

Дан сећања на жртве уведен је као државни празник из више разлога, напоменуо је Селаковић и рекао да страдални народи не смеју себи да дозволе заборав.

"Мањински народи, а пре свега имам на уму Јевреје и Роме, само ако постоји институционализовано сећање могу да имају гаранције да жртве неће ући у неке бројчане прегледе страдалника", рекао је Селаковић. Као припадници националног али и ширег људског колектива, додао је Селаковић, имамо обавезу да се сећамо.

Неопходно је да схватимо вредност слободе

"Али сећање не може да буде само себи сврха, оно је и коректив, оно у сваком друштву има и функционални значај. Неопходно је да схватимо вредност слободе у којој данас живимо, није нам поклоњена, већ плаћена хиљадама живота", рекао је Селаковић.

Он је истакао да би нам, "пристајањем да на савремене политичке притиске одговарамо клечањем, била ускраћена слобода, право на сећање и наша суштина".

"Србија ће наставити да се сећа и никоме неће дозволити да јој укине право да то чини", рекао је Селаковић.

Поред Селаковића, венце су положили члан Привременог органа Града Београда Никола Никодијевић у име Града Београда, представници Музеја жртава геноцида, Меморијалног центра "Старо сајмиште“, Савеза јеврејских општина Србије, Националног савета Ромске националне мањине, Удружења грађана за неговање антифашистичких традиција и дипломатског кора у Србији.

Церемонији су присуствовали и положили цвеће и амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, као и министри Владе Србије и државни секретари.