Ристић: Важно да жртвама вратимо идентитет, Јасеновац најбруталније губилиште у светској историографији

Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, рекао је да ће први пут Дан Музеја жртава геноцида ове године бити обележен на територији не само читаве бивше Југославије већ и у бројним европским земљама, попут Холандије, Норвешке, Француске и других држава.

Према његовим речима, сви заједно обележавамо успомену на сопствене жртве Другог светског рата, а пре свега на Србе постраделе услед последица геноцида која је над њима починила хрватска држава у Другом светском рату.

Први пут Срби ће дан сећања на жртве геноцида обележити широм бивше Југославије. Венце ће положити на Сајмишту, у Јајинцима, Крагујевцу, Краљеву и Доњој Градини, биће служене литургије.

"Сваке године 22. априла, Света архијерејска литургија се служи управо у Млаки, у једном од подлогора Јасеновца. Више хиљада наших сународника је већ у Јасеновцу и у Млаки, и припремају се за учешће у литургији“, напоменуо је Ристић.

Идентификација жртава

Ристић је истакао да Музеј жртава геноцида покушава да идентификује жртве из Другог светског рата и да је у овом тренутку у онлајн бази која се налази на интернет презентацији Музеја идентификовано и представљено више од 670.000 људи који су страдали у Југославији у Другом светском рату.

Процењени број је, како каже, неупоредиво већи од тога.

"Ми свакодневно вршимо идентификацију и свакодневно уносимо нове податке. То је најтужнији списак у нашем народу. Зато што сваки пут када унесете податке у ту базу, ви идентификујете нову жртву и свесни сте тога да је тај посао онај који ће трајати годинама, још и са друге стране свесни сте да ће тај списак само расти и он ће расти до одређеног броја до кога наука у овом тренутку може да дође. Никада нећемо моћи да идентификујемо апсолутно све жртве“, објаснио је Ристић.

Директор Музеја жртава геноцида наглашава да је важно је жртвама вратимо идентитет, да им вратимо људско достојанство.

"Постоји формулар који садржи 14 података о свакој жртви рата, име и презиме, име родитеља, датум и место рођења, професија, место где се лице налазило 6. априла 1941. године, начин смрти, место смрти, узрок смрти, ко је починилац, да ли постоји гробно место или не и, наравно, одакле се повлаче ти подаци, који је то историјски извор“, каже Ристић.

"Геноцид над Србима спроведен је на целокупној територији НДХ"

Напоменуо је да је Јасеновац био највећи концентрациони логор на територији Балкана, односто то је био систем концентрационих логора смрти Независне Државе Хрватске са епицентром у Јасеновцу.

"Геноцид над Србима догодио се и спроведен је на целокупној територији Независне Државе Хрватске, од краја априла 1941. па до почетка маја 1945. Његов стварни и симболички епицентар био је Јасеновац“, каже Ристић.

Додаје да се Јасеновац сматра у светској историографији, не само у нашој, за најбруталније губилиште у периоду Другог светског рата у читавој Европи.

"Он се издваја, нажалост, по бруталности, по масовности, по начинима мучења жртава. Суштина није била само у томе ликвидирати припаднике српског, јеврејског, ромског народа и све оне који су се супротстављали режиму НДХ, већ је суштина била мучити их што је дуже било могуће, а онда их још бруталније погубити. И то је оно по чему је Јасеновац апсолутно јединствен у читавој Европи“, нагласио је Ристић.

Како каже, важно је да интернационализујемо тему страдања Срба у Другом светском рату, посебно имајући у виду савремене изазове пред којима се налазимо, када многи негирају да се у Другом светском рату догодио геноцид, када многи умањују број, негирају карактер тог геноцида, његову територијалну распрострањеност и много тога другог.

"Важно је да се наоружамо знањем, како бисмо знали да на достојанствен начин, као потомци жртава можемо да одговоримо шта се догодило у Другом светском рату“, рекао је Ристић.

Злочинци избегну правосудне казне, али не и суд историје

Одговарајући на питање, Ристић каже да је ретко ко процесуиран због тих злочина.

"Није да није нико, али изузетно мали број одговорних за ратне злочине, а посебно за злочин геноцида, почињен над Србима, Јеврејима и Ромима, на територији НДХ, јесте процесуиран“, истакао је Ристић.

Разлог је, како је напоменуо, то што су побегли на безбедну удаљеност, најчешће је то Латинска Америка, делом Северна Америка.

"Међутим, некада злочинци у различитим епохама избегну правосудним органима, међутим, не избегну суду историје. То је оно што је важно. Ни Хитлеру никада није суђено, нити Мусолинију, па нико неће рећи да они нису ратни злочинци, наравно да јесу“, каже Ристић.

Истакао је да је то јединствени случај у свету, у Другом светском рату, да једна држава спроведе три истовремена геноцида над припадницима три различите етничке скупине – над Србима, као најбројнијима, над Јеврејима и над Ромима.

Списак деце коју је спасила Диана Будисављевић

Музеј поседује списак 5.800 деце које је спасила Диана Будисављевић.

"То је оригинални списак и једно од највећих открића српске историографије у вези са темама из периода Другог светског рата након 1945. године“, рекао је Ристић и додао да то није једини списак лица која су или страдала или имала срећу да преживе Други светски рат којим Музеј жртава геноцида располажа, али је свакако најдрагоценији зато што се ради о оригиналу.

"Јављају нам се људи из читавог света, они који су сада припадници неких других народа, али свесни да су њихови родитељи, баке или деке били Срби. Релативно скоро је једна госпођа дошла у Музеј, донела је фотографију своје баке и тражила податке у Дианином списку и помогли смо да је нађе. Ставила је ту слику и почела да плаче и ми заједно с њом“, испричао је Ристић.

Поводом Дана сећања на жртве геноцида, биће положени венци на стратиштима у Крагујевцу, Краљеву и у Јајинцима, а централна манифестација Музеја биће у подне у Народној библиотеци Србије.

Ристић је најавио да ће у Народној библиотеци Србије бити емитовани аутентични аудио-визуални снимци из периода Другог светског рата са територије Југославије који никада до сада нису представљени јавности.