Сећање на невине жртве НАТО напада на воз у Грделичкој клисури – злочин, а не грешка

Тишина је обавила Грделичку клисуру. Дани су ово за тиховање и сећања. Навиру, на страшан злочин, и невине жртве. У тренутку када је прва бомба пала на путнички воз, Владимир Николић је био у кући удаљеној од стратишта педесет метара.

"Не може да буде да нису знали, то је намерно, намерно је урађено, никад не може да се заборави. Људи који су горели у вагону, кондуктеру глава одсечена, људи су скакали у Мораву, Морава била велика, нису знали, ошамућени људи, налазили смо делове тела поред моје куће, страдало је много људи", прича Владимир Николић.

Да је реч о злочину, а не грешци, сведочи и електроинжењер Срба Димитријевић, бивши радник Хидрометеоролошког завода.

Противградни систем Хидрометеоролошког завода био је 78 дана живи радар, око и ухо Србије, део Центра за ваздушно осматрање и узбуњивање.

"Наш стрелац из Ораовице је пријавио два авиона која круже и воз који се креће. Једног момента сав усплахирен је рекао – па они су погодили воз, воз гори, јављајте брзо Служби хитне помоћи. Наш стрелац је јављао да они и даље круже и питао се неће ваљда поново да гађају, поново су гађали", испричао је Срба Димитријевић.

Путнички воз 393 гранатиран је са четири пројектила. Званично 15 мртвих и 44 рањена путника. Колико су могли, мештани Грделице су спасавали.

"Дошле се санитетске екипе из Грделице и људи, ми мештани да помогнемо, били смо на путу 20 до 30 метара од воза који је горео, они су слали још ракета", рекао је Владимир Николић. 

Само неколико минута после ватрогасаца на лицу места била је екипа РТС-а. Снимци безумља Зорана Стаменковића обишли су свет.

"Најтежи терен који сам за свој радни век имао да снимим, снимио сам воз који је био под ватром, који је горео, ватрогасци испред нас само што су почели да гасе пожар, износили су мртве људе, угљенисане лешеве, после тог уласка у воз ми смо изашли отуда црни", рекао је Зоран Стаменковић, сниматељ РТС-а у пензији.

Четврт века је прошло. Шестогодишњи Бранислав данас би основао своју породицу. Млади научници Ана и Иван прославили би сребрну свадбу. Симеон и Јасмина би уживали у нерођеном детету. Како заборавити уништене животе и прекинуте снове.

Крај железничког моста и спомен-обележја поред Јужне Мораве успориће возови у подне, да не заглуше молитве породица страдалих путника и двојице железничара.