Додељени грантови за дуално образовање, корист имају и ђаци и привредници

У систем дуалног образовања међу првима је ушла Техничка школа у Власотинцу. Из првог позива, опремили су кабинете.

"Четири нова кабинета јер не бисмо имали где да сместимо опрему да нисмо конкурисали и прошли. Имамо развијен дуални систем, и велики број компанија, око 30-ак са којима сарађујемо", објашњава директор Миливоје Ђорђевић.

План је да се из Регионалног челенџ фонда обнове учионице, радионице и лабораторије. Уложиће се и у обуку кадрова.

"Млади морају да имају компетенције, а не само теоријска знања. Да би имали компетенције као синергија између знања, вештина, способности и ставова, ми отварамо врата компанија и дајемо могућност да уче на савременим машинама у тренинг центрима. Када на овај начин опремимо тренинг центре то значи да та синергија између теоријских и практичних знања се одвија у реалном окружењу уз велику подршку наставника и инструкора у компанијама", каже директорка Канцеларије за дуално образовање Габријела Грујић.

Пракса је показала да од увођења дуалог образовања корист имају и привредници. Чак 137 команија укључено је у тај систем.

"Компаније долазе највише из сектора микро и малих компанија, и долазе из грана привреде као што су металска, машинска, затим информационо-комуникационе технологије, из пољоопривреде, прехрамбене индустрије и угоститељства", каже Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије.

С једне стране, ученици могу да се школују за занимања која се траже на тржишту рада, а с друге стране, вештине које науче у корак су са најмодернијим технологијама у компанијама које раде. То искуство бележе земље где је дуално образовање и најразвијеније - у Немачкој и Швајцарској.

"У Швајцарској 70 одсто младих бира овакав начин образовања, што онда води до стицања напредних вештина у огромном броју занимања", тврди амбасадор Швајцарске у Србији Урс Шмид.

Амбасадорка немачке Анке Конрад каже да је битно је да обезбедимо стручњаке и експерте који ће бити релевантни за будућност.

"Оне квалификоване професије које ће бити потребне да се у будућности привреда развија, и јесте велико питање како стручне школе у Србији могу да одговоре на потребе будућег тржишта рада", објашњава амбасадорка Конрад.

Регионални челенџ фонд ради у Србији већ четири године. И не само код нас, већ и у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији.