Теорија у школи, плата у фирми - зашто млади све више бирају дуално образовање

Ученици који се школују по дуалном моделу, у зависности од образовног профила, део наставног процеса и праксу обављају у компанијама, где стичу радне навике, развијају осећај припадности и упознају реално пословно окружење. Такав модел наставе примењује се и у Хемијско-технолошкој школи у Суботици, која је међу првима у Србији почела да га спроводи.

"Кроз нашу школу школовало се око 500 ученика у образовним профилима пекар, посластичар, прехрамбени техничар и моделар одеће. Између 70 и 80 одсто њих запослило се одмах по завршетку школовања, углавном код познатих послодаваца", наводи Никола Матковић, директор Хемијско-технолошке школе у Суботици.

Искуства ученика

Дејан Базлер, ученик другог разреда смера посластичар, каже да је кроз дуално образовање стекао практична знања и вештине који су га учинили конкурентним на тржишту рада, као и да је много научио о самом систему рада и струци за коју се школује.

"Кроз дуално образовање сам много научио. Код послодавца стичем знања и вештине које могу да научим само код њега, а након завршетка средње школе очекује ме и сигуран посао", наводи Дејан Базлер, ученик другог разреда, смер посластичар.

Милош Шпанкус, ученик трећег разреда на смеру пекар, каже да му дуално образовање омогућава да кроз рад код послодавца стекне практична знања и радне навике.

Прилагођавање образовања потребама индустрије

У Привредној комори Србије сматрају да је неопходно увести флексибилније наставне програме како би образовање пратило убрзане промене у индустрији и технологији.

"Нека занимања која су се раније сматрала тешким данас су компјутеризована и дигитализована. Тако, на пример, ЦНЦ оператер мора добро да познаје рад на рачунару и одговарајуће софтвере како би успешно обављао свој посао", наводи Марко Чадеж, председник ПКС-а.

Четвртина ученика се запошљава у компанијама у којима су учили кроз рад

Србија и Швајцарска сарађују деценију у области дуалног образовања, али је пред Србијом још посла како би се систем додатно унапредио. За сада 50 одсто младих који се определе за дуално образовање остаје да ради у струци, док се четвртина њих запошљава директно у компанијама у којима су учили кроз рад.

"Фирме данас све више траже такозване меке вештине, попут тимског рада, решавања пословних проблема, флексибилности и прилагођавања променама, јер ни саме не знају како ће изгледати тржиште за неколико година", наводи Урсула Ренолд, председница Савета за дуално образовање Швајцарске.

Веће укључивање привреде у израду образовних програма

Ан Лугон Мулен, амбасадорка Швајцарске у Србији наводи да Србија има добре техничке школе, али да је неопходно још више укључити привреду у израду образовних програма.

"Компаније и образовне институције заједно одређују наставне програме, потребне вештине и систем сертификације занимања, због чега млади стичу знања која су усклађена са потребама тржишта рада. Србија има квалитетне техничке школе, али је потребно додатно укључити компаније у креирање наставних програма у складу са потребама тржишта рада", додаје амбасадорка Швајцарске у Србији.

Дуално образовање у Србији - 22.000 ученика, 180 школа и 1.100 компанија

Дуално образовање у Србији уведено је Законом 2017. године и до сада је обухватило око 22.000 ученика, више од 180 средњих школа и око 1.100 компанија.

За наредну школску годину у понуди ће бити 93 образовна профила из 12 подручја рада.