Ученици у Србији недовољно физички активни, више од седам сати дневно на друштвеним мрежама

На низ здравствених питања одговарало је око 4.000 ученика из 101 основне и средње школе. Оцена стручњака – здравствено понашање, информисање и знање школске деце је на прилично завидном нивоу. Ипак, има и оно што није.

Директорка Института "Батут" др Верица Јовановић истиче да је само 30 одсто испитаних физички активно у мери у којој би требало да буду.

"Дакле, једна од мера је унапређење физичке активности, како у школама, тако и у ваншколским активностима", наводи Јовановићева.

"Када је у питању коришћење обичних и електронских цигарета, и мера које би требало применити, на нивоу целокупне заједнице ће свакако утицати на школску децу и у сваком случају у том правцу би требало радити", поручује директорка "Батута".

Млади на друштвеним мрежама

Др Јелена Гудељ Ракић из Института наводи да сваки 11. ученик, што је око девет одсто школске деце у Србији, на друштвеним мрежама дневно проводи седам или више сати.

"Више од 50 одсто деце током читавог дана је у сталном контакту са својим блиским друговима и другарицама коришћењем електронских уређаја", нагласила је др Гудељ Ракић.

Дигитално насиље је у порасту у 44 земље обухваћене истраживањем, међу којима је и Србија.

Дигитално и физичко насиље – проблеми које би требало решити

Директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србији (СЗО) др Фабио Скано каже да је код дечака чешће физичко насиље, а код девојчица дигитално.

"Ово је типичан пример како можемо да користимо науку да бисмо дефинисали врсту интервенције и утицали на криву дигиталног или физичког насиља међу младима", указује Скано.

Истраживање је показало да две трећине ученика живи са оба родитеља, а највећи број деце отворено разговара с њима. Исто толико ученика навело је да се осећа оптерећено школским обавезама.

Ментално здравље младих и обука лекара 

Млади су задовољни подршком наставника, али и својих вршњака, док је код сваког петог ученика пандемија вируса корона негативно утицала на ментално здравље, указују резултати извештаја. 

Јелена Јанковић из Министарства здравља сматра да су у Министарству, подстакнути трагичним догађајима у ОШ "Владислав Рибникар" и Дубони и Малом Орашју из маја 2023. године, схватили да хитно треба реаговати и унапредити све капацитете у вези са менталним здрављем младих.

"Ми смо у првом делу програма почели да обучавамо лекаре, на примарном нивоу здравствене заштите, пре свега педијатара, чији ће задатак бити да рано препознају проблеме са менталним здрављем деце и младих, и да реагују", објашњава Јанковићева.

Гојазност проблем, брига о зубима задовољавајућа

Едукација је неопходна, између осталог и да би се смањила гојазност – око три одсто ученика је гојазно, а скоро 16 одсто има прекомерну телесну тежину.

Оно што охрабрује, две трећине ученика пере зубе више пута дневно.