Имате раздражљивог тинејџера? Ови суплементи би могли да помогну

Главни симптом је прекомерна реакција на негативне емоционалне стимулусе, што резултира изливима беса и јаким раздражљивим расположењем. Иако су тренутне опције лечења, попут психотерапије и лекова, корисне за неке тинјџере, оне другима могу бити неприступачне а могуће је и да се лоше подносе.

Ново истраживање, засновано на двоструко слепом, плацебо контролисаном клиничком испитивању, показује да микронутријенти широког спектра (витамини и минерали) могу значајно смањити јаку раздражљивост код тинејџера. Тинејџери са тешким поремећајем у понашању доживели су посебно велика побољшања, наводи се у прегледу студије.

„Ово нуди безбедну и биолошки утемељену алтернативу конвенционалним психијатријским третманима", наводи тим истраживача на челу са Џулијом Џ. Раклиџ, професорком психологије на Универзитету у Кентерберију.

Хитна потреба за ефикаснијим третманима

Раздражљивост се јавља код многих психијатријских симптома, укључујући анксиозност, депресију , поремећај пажње/хиперактивности (АДХД) и друге поремећаје понашања.

Потреба за интервенцијама које директно циљају на раздражљивост, имају мање нежељених ефеката и доступне су свим заједницама је хитна, сматрају стручњаци.

Статистика о менталном здрављу младих је посебно забрињавајућа. Стање менталног здравља младих је у опадању на глобалном нивоу током последње две деценије и сада је достигло „опасну фазу“, према извештају комисије Лансета.

Истраживања стално истичу недостатак ефикасних и приступачних третмана за изузетно раздражљиву омладину. Ово указује на значајну незадовољену потребу јавног здравља, преноси Science Alert.

„Наши истраживачки налази заснивају се на испитивању Балансирање емоција адолесцената микронутријентима (BEAM), у којем је 132 тинејџера (узраста од 12 до 17 година) који нису узимали лекове са умереном до јаком раздражљивошћу насумично распоређено у групе које су примале микронутријенте (четири пилуле три пута дневно) или активни плацебо током осам недеља. Клинички психолог их је месечно пратио онлајн", објаснилису чланови истраживачког тима: продесорка Џулија Џ. Раклиџ, Анђела Шервин, докторанткиња из области нутриционизма са Универзитета у Кентерберију, Џозеф Боден и Роџер Малдер, професори психологије и психијатрије са Универзитета у Отагу.

Одговор на плацебо је био висок, што указује на то да је само учешће у студији помогло многим тинејџерима да се осећају способним да побољшају своје понашање. Али микронутријенти су и даље били ефикаснији од плацеба у кључним клиничким мерама као што су раздражљивост, емоционална реактивност и опште побољшање.

Најјаче ефекте смо видели код тинејџера са поремећајем регулације расположења (ДМДД), где је 64% реаговало на микронутријенте у поређењу са 12,5% на плацебу. Tо показује необично велику величину ефекта за психијатријску интервенцију.

Родитељи учесника који су примали микронутријенте оценили су понашање и просоцијално понашање својих тинејџера као много квалитетније у поређењу са тинејџерима који су примали плацебо.

Третман микронутријентима је такође био повезан са бржим побољшањима у раздражљивости коју су оценили лекари, дисфорији коју су пријавили родитељи и квалитету живота који су пријавили тинејџери, стресу и просоцијалном понашању.

Један од најзначајнијих и најохрабрујућих налаза био је да су се суицидалне идеје, које је пријавило око четвртина учесника студије на почетку студије, смањиле током времена у обе групе, али са већом променом код тинејџера који су узимали микронутријенте. Самоповређивање се такође смањило у обе групе.

Само један нежељени догађај се значајно разликовао између група: дијареја је била чешћа код групе на микронутријенатима (20,9%) него код плацебо групе (6,2%). Али овај нежељени догађај је обично био привремен и решавао се узимањем посебне хране и хидратацијом.

Мањина (мање од 10%) је имала проблема са гутањем таблета. Остали нежељени ефекти, подједнако пријављени у обе групе, укључивали су повремене главобоље, болове у стомаку или сува уста. Ови нежељени ефекти су обично нестајали у првих неколико недеља.

Социо-економска позадина

Одговор на лечење је био ублажен социоекономским статусом тинејџера. Учесници из нижих социоекономских средина су имали већу вероватноћу да имају користи од микронутријената. Ово је посебно важно и за клиничку праксу и за јавно здравље.

Нижи социоекономски статус је обично повезан са већом изложеношћу нутритивним недостацима, хроничном стресу, смањеним приступом здравственим услугама и већим стопама проблема менталног здравља.

Налази студије указују на то да микронутријенти могу помоћи у решавању основних нутритивних проблема који могу бити чешћи или тежи код рањивих група.

Овај образац такође сугерише да би суплементација микронутријентима, ако се јавно финансира, могла да функционише као јефтина, скалабилна интервенција, са потенцијалом да смањи неједнакости у здравству.

Многи психосоцијални или фармаколошки третмани засновани на доказима захтевају ресурсе – време, превоз, приступ специјалистима – што несразмерно ставља у неповољан положај породице са нижим приходима, упозоравају професори.

„У нашој студији, сви састанци између психолога и тинејџера и њихових породица одржани су онлајн, а микронутријенти су достављани курирском службом широм земље, што ову интервенцију чини доступном, посебно руралним заједницама. Микронутријенти могу представљати интервенцију која је и приступачна и одговара на специфичне потребе младих који су највише угрожени, али често најмање добро заступљени традиционалним начинима неге", рекли су аутори истраживања.

Иначе, студија је развијена заједно са маорским здравственим радницима и уклапа се у оквир тиканга (традиционалног) маорског језика. Имала је висок проценат учесника Маора (27%) и тесно је сарађивала са њима, њиховим породицама и здравственим радницима како би се помогло у побољшању исхода менталног здравља.

Студија BEAM пружа чврсте доказе да једноставан нутритивни приступ може значајно побољшати симптоме, укључујући емоционалну реактивност, тешкоће у понашању, па чак и суицидалне идеје.

Ови резултати су релевантни за родитеље, клиничаре, наставнике и креаторе политике који траже безбедне и практичне интервенције, посебно за младе људе који немају приступ постојећим третманима или не реагују добро на њих. Резултати такође истичу важне импликације по равноправност, јер су тинејџери из породица са нижим приходима показали снажнији одговор.

„Наши резултати дају нову перспективу  и увид у одређене психијатријске проблеме, који су често схваћени као хемијски дисбаланс или резултат ородичне дисфункције. Они преобликују неке случајеве раздражљивости као могућу нутритивну и метаболичку рањивост, ону којој би се могло посветити већа пажња квалитету исхране, уз извесну суплементацију микронутријентима широког спектра", наводи се у закључку студије.

Студија је објављена у часопису The Conversation.