Свет се окренуо зеленој енергији, али не одустаје од нуклеарки

Пре неколико дана у Бриселу је завршен самит о нуклеарној енергији који је организовала Међународна агенција за атомску енергију. Том првом Самиту о нулеарној енергији који је направљен после много година присуствовала је и Србија. Закључено је да глобално морамо да се окренемо новим изворима енергије јер због раста индустрије, али и све вишег стандарда грађана, расте потрошња струје.

Најпре да променимо законе које се односе на нуклеарке.

У Француској и у многим земљама ЕУ, пре свега источним земљама, све се више спомиње атомска нуклеарна енергија као начин да се одржи карбонска неутралност до 2050. године.

Новинарка РТС-а Ружица Врањковић, која прати сектор енергетике, каже да приоритет у свету, у Европи, а приоритет и у Србији јесте обновљива енергија, међутим, свет је схватио да мора да постоји базна енергија као што су гас и нуклеарна енергија.

"Морам само да подсетим да енергетска криза која је била највећа у историји 2022. године управо нам је и показала да морамо имати стабилне изворе снабдевања. И енергетска криза није настала због рата у Украјини. Њу је рат у Украјини само продубио“, каже Ружица Врањковић.

Напоменула је да је криза настала на лето када је била суша, када нису могле да раде хидроелектране, није било ветра, сунчева енергија није била довољна и све земље, посебно европске, производиле су струју из гасних електрана и потрошиле су гас.

Истакла је да морамо имати базну енергију, а нуклеарна енергија је препозната као добар основ и сигуран извор снабдевања.

Дилеме због безбедности

Безбедност је прва реч на коју помислимо када се спомене нуклеарна енергија, а виши научни сарадник из Електротехничког института "Никола Тесла" Ђорђе Лазаревић рекао је да су управо страхови довели до побољшања нуклеарне сигурности електрана данашњице.

"Код постојећих електрана друге генерације, углавном, вероватноћа за дешавање тежих нуклеарних акцидената јесте десет на минус четврти до десет на минус пети. Код ових данашњих које се граде, спуштена је та вероватноћа на десет на минус шести – десет на минус седми, док реактори будућности, поготово ове мале снаге, код њих је спуштена вероватноћа на десет на минус осми. То значи да може да се догоди један акцидент у неколико стотина милиона година“, каже Лазаревић.

Додао је да је то огроман искорак у области нуклеарне сигурности.

Врањковићева је истакла да прерада искоришћеног нуклеарног горива, односно минимизација радиоактивног отпада, као и нуклеарна сигурност и потреба за енергијом јесу створили прилику да нуклеарна енергија поново буде врло прихватљиво решење.

Наш закон забрањује изградњу нуклеарних електрана. Мораторијум је донет 1989, три године након инцидента у Чернобиљу.

Развој нуклеарне науке

Новинарка РТС-а сматра да је за Србију кључно да мора да развија нуклеарну науку, а ми немамо стручњаке.

"Србија је земља која је окружена нуклеаркама. Мађарска има нуклеарку. Та нуклеарка се налази само 50 километара од наше границе. Румунија има нуклеарку, Бугарска. Заједничка је нуклеарка Хрватске и Словеније“, побројала је Врањковићева нуклеарке у нашем најближем окружењу.

Лазаревић каже да кад су у питању кадрови, не треба да се бринемо: кад се створи перспектива за младе људе, створиће се и кадрови.

"Страх увек постоји, безбедност је најважнија, али треба подсетити да су нуклеарне електране тако пројектоване да могу да издрже најјачи удар авиона, најјачи земљотрес, али увек наравно ризик постоји. За све постоји ризик и за рад термоелектрана и хидроелектрана, постоји ризик“, каже Ружица Врањковић.

Европа не може без нуклеарне енергије

Истакла је да Европа дефинитивно не може без нуклеарне енергије, јер би биле огромне несташице струје.

Лазаревић је објаснио да се Закон односи на забрану изградње нуклеарних електрана и постројења, али Закон нам не забрањује да се бавимо истраживањем и образовањем у овој области.

Новинарка РТС-а каже да је Први самит, који је био прошле недеље у Бриселу, организовала Белгија са Међународном агенцијом за атомску енергију, а Белгија је земља која је одустала од нуклеарки, међутим у време кризе се предомислила.

"Од 396 нуклеарки у свету које су активне, готово половина је у Европи. Највише их је у Француској. Француска најављује градњу чак 16 нуклеарки у наредним деценијама“, рекла је Ружица Врањковић.