На самиту у Бриселу усвојена Декларација о нуклеарној енергији; Вучић: Мораћемо да мењамо законе и доведемо људе из иностранства

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас у Бриселу да треба што пре да видимо студије за употребу нуклеарне енергије у нашој земљи, јер ћемо једино тако моћи да обезбедимо довољно струје у будућности.

"Није питање шта нам фали данас када је реч о струји, већ је питање шта ће нам недостајати сутра. Данас ми можемо да преживимо, али не можемо сутра", рекао је Вучић одговарајући на питања новинара.

Он је рекао да пре неку годину нисмо имали гасоводе, али да сада имамо и да то нисмо урадили, не бисмо имали довољно струје.

"Не заборавите да без гасних електрана у ТЕ-ТО Нови Сад и ТЕ-ТО Панчево не бисмо имали струје ни прошле ни ове зиме. Само да то имате у виду. А нисмо имали гасоводе кроз Србију. Имали сте оно што им је дошло до Панчева кроз Војводину, преко Берегова што је долазило. Морамо сад да пожуримо са градњом нафтовода. Морамо да видимо шта ћемо са гасним складиштима", рекао је Вучић.

Он је навео да је јутрос имао разговор са министарком енергетике Дубравком Ђедовић како бисмо видели шта ће бити с нафтом.

"Како ћемо да обезбедимо и како ћемо много веће складиште да имамо, као и много веће резерве да направимо. Морамо да видимо шта ћемо и како са струјом. Неће бити струје у пола европских земаља. Уколико се не изграде ови мали нуклеарни реактори, уколико то не направимо. Ми, наравно, од 70-их година прошлог века нисмо озбиљно направили студију нити било шта.

Било је некад паметних људи, а онда су дошли они који су се додворавали народу све време и причали глупости", рекао је Вучић. Нагласио је да зато морамо сада да радимо брзо и узмемо студије за употребу нуклеарне енергије, како бисмо у будућности имали струју.

"У супротном, нећемо моћи ништа да имамо, нећемо моћи да пратимо свет", навео је Вучић. Казао је да пола европских земаља неће имати довољно струје ако се не буду тиме позабавили.

У Бриселу, на првом самиту о нуклеарној енергији, лидери су усвојили декларацију, којом су потврдили снажну посвећеност нуклеарној енергији као кључној компоненти глобалне стратегије за смањење емисија гасова стаклене баште из енергетског и индустријског сектора, осигуравање енергетске сигурности, повећање енергетске отпорности и промовисање дугорочног одрживог развоја и транзиције чисте енергије.

"Одлучни смо да учинимо све што је у нашој моћи да испунимо ову обавезу кроз наше активно и директно ангажовање, посебно јачањем сарадње са земљама које су одлучиле да развијају цивилне нуклеарне капацитете у циљу преласка са фосилних горива, на праведан, уредан и правичан начин, и да допринесе убрзавању фазе угља обезбеђивањем алтернативног и одрживог извора енергије без угљеника", наводи се у декларацији у коју је Танјуг имао увид.

Истиче се да климатске промене представљају егзистенцијалну претњу планети и целом човечанству.

"Знаци упозорења расту широм света, од бесних шумских пожара до историјских поплава, чинећи потребу да се до средине 21. века постигне глобална нето емисија гасова стаклене баште све хитнијом, имајући у виду принцип заједничке, али диференциране одговорности. Све већи број земаља поставља своје циљеве за климатску неутралност, неутралност угљеника, неутралност гасова стаклене баште или нето нулте емисије. Амбициозни циљ глобалних нето нултих емисија захтева свеобухватан приступ за радикално смањење емисија угљеника у секторима са најинтензивнијим емисијама на свету, укључујући производњу електричне енергије, транспорт и индустрију", истиче се у декларацији.

У тексту се наводи да је нуклеарна енергија поуздан извор електричне енергије без угљеника и чврста окосница енергетских система без угљеника, како би били отпорни и одрживи.

"Похвалимо признање нуклеарне енергије на 28. Конференцији Уједињених нација о климатским променама као суштинској компоненти вишеструке и свеобухватне транзиције чисте енергије која је довољна да смањи гасове стаклене баште на ефикасан, благовремен и национално одређен начин, чиме се доприноси убрзању преласка са фосилних горива. Посебно поздрављамо укључивање нуклеарне енергије у исход прве глобалне анализе у оквиру Париског споразума и поздрављамо Декларацију о трострукој нуклеарној енергији до 2050. године", истиче се у тексту. Лидери су се обавезали да ће радити на потпуном откључавању потенцијала нуклеарне енергије предузимањем мера као што су омогућавање услова за подршку и конкурентно финансирање продужења животног века постојећих нуклеарних реактора, изградња нових нуклеарних електрана и рано постављање напредних реактора, укључујући мале модуларне реакторе широм света уз одржавање највиших нивоа безбедности и сигурности, у складу са одговарајућим националним прописима и околностима.

"У овој тежњи за више чисте енергије и иновација, обавезујемо се да ћемо подржати све земље, посебно оне нуклеарне у развоју, у њиховим капацитетима и напорима да додају нуклеарну енергију у своје енергетске мешавине у складу са њиховим различитим националним потребама, приоритетима, путевима и приступима и стварају отвореније, праведније, уравнотеженије и инклузивније окружење за њихов развој нуклеарне енергије, укључујући њену неелектричну примену, и да наставе да ефикасно примењују мере заштите, у складу са националним законодавством држава чланица и одговарајућим међународним обавезама", стоји у декларацији.

Указује се на посвећеност наставку тежње за технолошким иновацијама, даљем побољшању оперативних перформанси, безбедности и економичности нуклеарних електрана, унапређењу отпорности и безбедности глобалних индустријских и ланаца снабдевања нуклеарном енергијом.

"Поново потврђујемо нашу посвећеност обезбеђивању безбедног и одрживог управљања истрошеним нуклеарним горивом, управљања и одлагања радиоактивног отпада, посебно дубоког геолошког одлагања и разградње. Позивамо на интензивирање колективних напора на обезбеђивању сигурности снабдевања енергијом и отпорности појединачних, регионалних и мултинационалних извора чисте енергије", истиче се у тексту.

Потврђује се посвећеност стварању фер и отвореног глобалног тржишног окружења за развој нуклеарне енергије како би се промовисала размена и сарадња међу земљама.

"Подстичемо нуклеарне регулаторе да унапреде сарадњу како би омогућили благовремено постављање напредних реактора, укључујући мале модуларне реакторе. Истичемо вредност координисане сарадње у снабдевању нуклеарним горивом, производњи опреме за нуклеарну енергију и безбедности ресурса како бисмо обезбедили стабилност индустријских и ланаца снабдевања нуклеарне енергије", наводи се у декларацији.

Истакнута је улога ИАЕА као глобалног центра за сарадњу у нуклеарној области, укључујући довођење и промовисање снажног и одрживог глобалног оквира за нуклеарну сигурност и безбедност, и проверу поштовања одговарајућих заштитних обавеза.

"С тим у вези, спремни смо да радимо са ИАЕА на идентификацији и обезбеђивању неопходних ресурса потребних за испуњење ових циљева, у зависности од доступности средстава и свих примењивих домаћих законских услова", усагласили су се лидери.

Сагласили су се и да подржавају јачање напора да се олакша мобилизација јавних инвестиција, где је то потребно, и приватних инвестиција ка додатним пројектима нуклеарне енергије. Наглашено је да конкретне мере за подршку нуклеарној енергији могу укључивати, према потреби, алате као што су директно јавно финансирање, гаранције добављачима дуга и капитала, шеме за поделу прихода и ризике одређивања цена.

"Позивамо на веће укључивање нуклеарне енергије у политике заштите животне средине, друштва и управљања у међународном финансијском систему, будући да је то један од извора производње електричне енергије са нултом емисијом који може значајно допринети декарбонизацији наших друштава", пише у тексту.

Такође се позивају релевантне међународне организације и институције да подрже одговарајуће услове за развој нуклеарне енергије. Посебно позивамо мултинационалне развојне банке, међународне финансијске институције и регионална тела која за то имају мандат да размотре јачање своје подршке финансирању пројеката нуклеарне енергије и да подрже успостављање равноправних финансијских услова за све изворе енергије са нултом емисијом, наводи се у декларацији.

Указује се да је неопходно допринети нуклеарном образовању и истраживању, јер се наводи да је од највеће важности да се обуче и задржи велика и мотивисана радна снага.

Лидери поздрављају и подржавају ИАЕА у сазивању, у сарадњи са државом чланицом, још једног самита о нуклеарној енергији у догледно време како би се одржао замах и наставила изградња подршке за нуклеарну енергију за декарбонизацију света, закључује се у декларацији.

Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да је светски изазов да се утиче на климатске промене и да се смањи емисија угљен-диоксида, односно да се побољша суверенитет Европе обезбеђивањем европске енергије.

"Зато се свеобухватни приступ, како би се реализовао овај план, за мене заснива на ефикасности, обновљивим изворима и нуклеарној енергији. Због свега тога морамо да произведемо много више капацитета – у Француској ћемо производити девет гигавата, а најавићу још 14 гигавата", рекао је Макрон.

Француски председник је рекао и да мора да се ради активно на електричним мрежама и интерконекцијама, што ће бити велика промена у игри како би се обезбедила одржива и јефтина електрична енергија и поправила фрагментација постојећег тржишта, посебно у Европи.

"И Кавказ и Западни Балкан треба да буду међусобно повезани и морамо да инвестирамо у ову електричну мрежу", рекао је Макрон.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је на првом Самиту о нуклеарној енергији у Бриселу, који организују Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) и Краљевина Белгија, да је тај скуп веома важан и за Србију и цео европски континент, јер нам је свима потребно више енергије како бисмо могли да остваримо веће стопе раста и да реализујемо велике планове у будућности.

"Не можемо научити пуно од Србије по овим питањима, зато што након распада бивше Југославије нисмо имали искуства са нуклеарном енергијом, али верујем да је овај самит од истинске важности за будућност моје земље, као и за будућност целог европског континента", рекао је Вучић, који је био међу првим говорницима на првој сесији Самита који је предвиђен за говоре националних лидера.

Он је истакао да је тај самит важнији од многих других форума и састанака на којима су европски лидери.

"Зашто верујем да је ово веома важан самит? Зато што смо сви спремни да дискутујемо о великим плановима, великим стварима у будућности и које су добре за будућност, али не знамо како да их спроведемо. Као прво, рекли смо себи да морамо барем да удвостручимо производњу наоружања и пратеће опреме. Затим морамо да побољшамо наш раст, јер су на европском континенту стопе раста тако мале", рекао је Вучић.

Председник Србије је поручио да треба видети како да се дође до већег броја малих модуларних реактора за употребу нуклеарне енергије. Како је рекао, на том путу имамо три проблема.

"Први проблем јесте да, барем у мојој земљи, немамо потребно знање о коришћењу нуклеарне енергије и не знамо како ћемо обезбедити то знање и те људе. Друга ствар јесте како ћемо финансирати све ове пројекте. И могу вам рећи унапред да смо ми заиста заинтересовани да добијемо бар четири мала модуларна реактора који ће заменити 1200 мегавати. Не знамо како ћемо то урадити, како ћемо то финансирати зато што је то око 7,5 до осам милијарди евра", навео је Вучић.

Потребна подршка водећих држава ЕУ

Председник је рекао да ће Србија у сваком случају бити спремна да значајно учествује у томе, али да морамо да добијемо неку врсту подршке од водећих држава ЕУ.

"Трећа ствар јесте да ће нам увек бити потребно да променимо став наших људи. То није једноставно, али спремни смо да то урадимо, што значи да се нећемо само прилагодити, већ да ћемо морати и да променимо наш законодавни оквир и урадићемо то. На крају, ако будемо имали наставак ужасних безбедносних ситуација, то јест различите врсте ратова у свету, моје питање је – ко ће то финансирати, како ћемо обезбедити веће стопе раста и производити више војне опреме него што смо то пре радили", нагласио је Вучић.

Истакао је да је зато уверен да је употреба нуклеарне енергије корисна, али и изразио уврење да ће земље попут Србије добити доста подршке на том путу.

"Нарочито по питању знања када је реч о Србији, подршку од домаћина скупа ИАЕА, али и од свих других. Господине (директоре Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Маријано) Гроси, молим вас посетите Београд што је пре могуће – увек сте добродошли и хвала вам што сте ме саслушали", рекао је Вучић.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да широм Европске уније постоје различити погледи на нуклеарну енергију, али да верује да у земљама које су отворене за технологију, нуклеарна технологија може да игра важну улогу у транзицији чисте енергије.

Она је на отварању Међународног самита о нуклеарној енергији рекла да су након глобалне енергетске кризе изазване ратом у Украјини многе земље почеле другачије да гледају на потенцијалну улогу нуклеарне енергије.

"Не заборавимо да је нуклеарна енергија у свету други највећи извор електричне енергије са ниским емисијама после хидроенергије. Друго, земље настоје да смање своју зависност од увезених фосилних горива. И треће битно је да обезбедимо нашу конкурентност. Нуклеарна енергија може да обезбеди поуздано сидро за цене електричне енергије. Сада, ово обновљено интересовање долази у кључном тренутку", рекла је Фон дер Лајенова.

Према њеним речима, нуклеарна енергија је и даље највећи појединачни извор производње електричне енергије у Европској унији са 22 одсто, али да је тај удео знатно испод нивоа постигнутог деведесетих година када је нуклеарна енергија произвела једну трећину електричне енергије у Европи.

Додала је и да будућност нуклеарне индустрије зависи од буџета, као и да је пречесто реализација нуклеарних електрана резултирала значајним додатним трошковима и прекорачењем.

"Ту је и питање продужења животног века за постојеће нуклеарне електране, под условом, наравно, да раде безбедно. С обзиром на хитност климатских изазова, земље морају пажљиво да размотре своје опције пре него што се одрекну лако доступним изворима електричне енергије са ниским емисијама", рекла је председница ЕК.