Пуковник Радован Дамњановић - прва дужност у "Кобрама", знање преноси студентима на Војној академији

Кроз Одељење за финансије Војске Србије, које води пуковник Радован Дамњановић последњих година пролази све већи војни буџет. Ово одељење је стручно надређено свим официрима финансијске службе у Војсци Србије и сви су они заједно одговорни за рационално коришћење и управљање новцем пореских обвезника, а који је намењен војсци.

Пуковник Радован Дамњановић уписао је Војну гимназију 1994. Родом је из Врчина код Београда. У то време ратова, инфлације и санкција било је веома изазовно бирати било коју средњу школу, и за децу и за родитеље. Ученик Радован Дамњановић одлучио се за Војну гимназију.

"Први основни мотив је била љубав према отаџбини. У том периоду мог завршетка основне школе и уписивања средње свакако. А и љубав према униформи, нешто на чему смо одрасли. На томе захвално дугујем и свом учитељу који је доста времена нас учио тим ратним, да кажем, дешавањима", рекао је Дамњановић у емисији Дозволите.

Упис у Војну гимназију велики изазов, захтеван подухват и једно ново искуство

Сматра да је веома важно да човек буде веран својој држави, да је воли и да се бори за њу. Касније, током школовања, присећа се наш саговорник, сагледао је да војска пружа бројне могућности и да свако може наћи неко своје интересовање.

"Уписати Војну гимназију 1994. године био је велики изазов, захтеван подухват и једно ново искуство. Прва моја искуства су била доста строга. Први улазак где ти долазиш у Војну гимназију, где те чека војник који те одводи на елиминациони здравствени тест", објашњава Дамњановић.

Посебан изазов био је пријемни испит из математике, јер су се радили задаци из области које многи ученици још нису вежбали, јер се полагало пар месец пре краја школске године. Радован Дамњановић се и данас сећа задатка који га је "мучио" на пријемном. Међутим, тај задатак није био проблем, већ само изазов да се реши, а наш саговорник га је решио и уписао Војну гимназију.

"У то време гимназија је била наследник војне школе 'Братство и јединство', која је постојала и пре тог тренутка, наставнички кадар је био управо тај. Мислим да су и правила и норме била идентичне. Школа је била општег смера на коме се инсистирао како је на математици, физици, коју смо имали све четири године, тако и на хемији, језицима, свако је учио два страна језика", објашњава Дамњановић.

Као и сада, и тада су за све ученике биле обавезне ваннаставне активности, бављење спортом и бројне секције као што је оријентиринг на пример. Физичко је била свакодневна ваннаставна активнист. Ко је преподневна смена на физичко је ишао поподне, а поподневна смена имала је физичко пре подне.

Са класићима дочекао НАТО бомбардовање

Дамњановиће је у четвртој години гимназије одлучио коју ће академију да упише, јер су у то време постојале Војна академија на Бањици где је школовање трајало четири године и Војнотехничка академија у Жаркову која је трајала пет година.

"Конкретно један мој добар колега у то време, његов брат је био на техничкој академији на Жаркову, на другом смеру, не на којем сам ја завршио, тако да основне информације сам управо сазнао од њега. А мене је привукло што је у фокусу економије, односно тих јавних финансија зашто смо се и школовали, било управљање ресурсима. Управо нека умјешност да се одређеним ресурсима постигну резултати и да је заправо тај ваш посао усмерен на поверене, да кажемо, државне ресурсе, државни новац, којим ви употребљавате, односно предлажете, да буде употребљен колико наменски, али тако и да задовољи циљ за који организација постоји", истиче Дамњановић.

Студент Војнотехничке академије Радован Дамљановић је са својим класићима дочекао и НАТО бомбардовање у школској, односно студентској клупи. Током НАТО агресије студенти су једно време били послати својим кућама, али су такође били на Жаркову и обављали задатке који су им били поверени.

"Сећам се, када је се догодило бомбардовање, ми смо отишли у склониште Војнотехничког института. У то време, генерал Бурсаћ је био начелник Академије који је дошао с нама, обратио нам се, попричао о неким наоружањима, о ситуацији, о техници која се употребљава. Једноставно, нисми били препуштени сами себи. Био је ту претпостављени који је био уз нас", присећа се Дамњановић.

Одред "Кобре" као прва дужност

Млади потпоручник Финансијске службе Војске Србије и Црне Горе Радован Дамљановић био је други у својој класи на Војној Академији. Родом из околине Београда, али могао је да буде упућен у било који део земље као официр Финансијске службе.

"Десило се на такав начин, ја сам био један од бољих студената своје генерације (други у рангу). Кобре су увијек тражиле боље, односно најбоље да кажем, у својим редовима. Задатак је тада био да се оформи Финансијска служба противтерористичког одреда 'Кобре' Војске Србије и Црне Горе у то време", објашњава своје почетке наш саговорник.

"Један напредак, сазнавање нечег новог, једног војног живота, одлазака на терене, вежбе, било је то веома добро. Ја и данас дана имам и неке ситуације када имам сличне задатке, сетим се и тог времена и како смо то решавали", објашњава пуковник Дамњановић.

У војном систему већ 30 година, а у финансијској служби више од 20, за једног образованог човека, који стално ради на себи, носи много утисака који могу бити од користи младим људима који желе да постану официри Војске Србије.

"Ја сам се трудио, где год сам радио, да имам позитивна искуства и да позитивне норме прихватим. Моје промене дужности су доста промениле карактер пословања, да искрено кажем. После 'Кобри' ја сам отишао у на усавршавање у Немачку 2009. и 2010, вратио се и бавио се програмским буџетом. Наредних пет година, нека прича која је прва била нова у том тренутку, у Србији”, истиче данас први човек финансија Војске Србије.

Дамњановић се затим бавио војном логистиком, али истовремено се школовао и цивилно. Одбранио је магистарски рад и докторску дисертацију у области економије и финансије, уз редовне војне дужности. Иако војни систем ради по правилима, финансијско и материјално пословање у војсци је у многим јединицама специфично. Негде се човек више бави платама, негде набавкама, негде неким другим стварима.

"Увек имате и лепих и лоших ствари, нисте сигурни, имате некога што је добро у војном позиву да вам да подршку, усмери и помогне, јер увек има неког ко можда зна нешто више од вас. И треба такве људе послушати, јер ти људи мисле о систему и мисле о томе што радите", сматра пуковник Дамњановић.

Војска дуго има дуално образовање

Пуковник Дамњановић је и професор на Војној Академији, и подучава кадете, будуће официре финансијске службе Војске Србије. Каже да на њих гледа као на будуће колеге. Посебно јер често будући официри Војске Србије, сада кадети постављају веома важна и конструктивна питања.

"Ја нисам само предавао финансистима, ја сам предавао и техничкој служби, и саобраћеној, и техничкој, све што је из домена материјално-финансијског пословања. Најзадовољнији сте кад видите да се неко интересује ваше градиво и који поставља питања у вези тога што смо радили", истиче Дамњановић.

Објашњава да је спој теортије и праксе, који је на Војној академији јединствен, јер се подједнако инсистира и на једном и на другом, највећа предност војној школовања.

"Не само у последњих година, уколико се о томе прича, Војна Академија дуално образовање има много давно. И на том пољу је један велики предност војног образовања што ви у свом профилу можете и проверити нека усвојена знања и једноставно припремити се за тај наменски посао зашто се школујете", истиче Дамњановић.

Никада није размишљао да напусти војску

Иако је професија војног финансисте блиска цивилству, односно може да се примени на тржишту рада, Радован Дамњановић никада није размишљао да напусти војску.

"Ја стварно искрено мислим да су те моје почетничке дужности у одреду 'Кобре' биле амбијент тада као младом човеку који се тад премишља, који има 20 нешто година. Да ли ће наставити овђе или ће отићи? Амбијент је био то што је преовладало и радна атмосфера и задовољство мојим послом да сам ја одлучио да ту останем", истиче Дамњановић и додаје:

"Моја убеђења су била да је мени ту одговарајуће, да кажем, комфорно, да немам разлога да идем даље у смислу да напуштам организацију. Имао сам неку жељу зацртану у себи, да кажем, мотив, што је било још у Војној гимназији, Војној академији, да је војна професија неки начин живота. И хијерархијско напредовање. Постепено, али хијерархијско", каже пуковник Дамњановић.

Имам срећу да радим посао за који сам школован

Указује да ради посао који воли и за који се школовао.

"И овом тренутку ја радим посао које најбоље знам, за које сам школован, и имам ту срећу да радим посао стварно, ево, двадесет и више година, за који сам изворно завршио основне студије. И верујте, то је успех. Ако сте у једној ситуацији, и ако вам то одговара, то је ваш најјачи мотив да се развијате у тој професији, што је мени омогућила војска на радним местима да останем у матичној професији и да се развијам, што је био јак за мене мотив да ја даље остане члан овог организма”, поносан је пуковник Радован Дамњановић. 

Пример пуковника др Радована Дамњановића је само још једна прича о задовољном, образованом и успешном човеку који систематично иде кроз живот. Увек се позитивно гледа на сваку ситуацију и сваки проблем, је само још једна нова шанса да се нађе ново решење.