Новинари и даље плаћају високу цену професије
Протекле године на свака четири дана, убијен је један новинар у свету. Новинари и даље плаћају веома високу цену професије, оцена је Регионалне конференције о безбедности. Упућени траже ефикасне истраге напада на новинаре и рад на превенцији.
На врху листе најугроженијих професија деценијама је новинарство. На мети је најчешће здравље, а све чешће и живот. Током протеклих двадесет година у свету је убијено готово 1.700 новинара.
Смрт новинара је, каже дугогодишњи уредник, врх леденог брега. Испод тога је на десетине нападнутих, претучених, заплашених новинара.
"Ризик је уграђен у нашу професију и нису сви ризици везани за државну репресију и за однос једног друштва према слободи говора. Сада је ужасно ризично извештавати са фудбалских утакмица, 16 новинара је погинуло у последњих десет година. Имате демонстрације које су такође ужасно опасне. Најгуроженији су они међу нама који иду у рат да би нам јавили шта се тамо заиста догађа, зато што не можемо, нећемо, не смемо сви да одемо“, каже новинар Бранко Чечен.
Ризици се, са развојем технологија, мењају и усложњавају. Новинарима претње углавном стижу путем друштвених мрежа, а већина редакција нема установљене механизме поступања у случају дигиталних напада на запослене. Пред тужилаштвом, од почетка године отворена су четири предмета.
"У односу на период пре 2016. новинари сада могу, знајући да ће јавно тужилаштво и полиција, реаговати моментално, да се директно обрате контакт тачкама, контакт тачке моментално реагују. Током 2023. имамо значајно мањи број непознатих извршилаца кривичних дела, значајно већи број пресуда и казнених мера", каже Бранко Стаменковић, заменик Републичког јавног тужиоца .
А међу последњим која је стигла, да је Апелациони суд ослободио окривљене за убиство новинара Славка Ћурувије, узмемирила је струку. Реакција и из Брисела - надамо се да ће и такви случајеви из прошлости бити решени. Његов представник у Београду каже да не сме да постоји ризик слободног изражавања.
"Радници медија плаћају високу цену за своју професију, посебно новинарке које су изложене стигматизацији. Ми то видимо глобално, у ЕУ и у Србији. ЕУ је у годишњем извештају о стању напретка Србије напоменула да су и полиција и тужилаштво брзо реаговали на неколико случајева напада и претњи на новинаре, али је оценила да целокупни амбијент за несметано остваривање слободе изражавања још увек треба додатно ојачати у пракси", каже Емануел Жиофре, шеф Делегације ЕУ у Србији.
У пракси готово половина новинара каже да често доживљава стрес на послу, сваки четврти – свакодневно. То у већини случаја утиче и на породицу, зато млади све мање желе да се баве овим послом , поручују упућени.
Коментари