Најбољи наставник на планети за распуст реновирао учионицу - лекције Борка Петровића су много више од часа енглеског

Борко Петровић, професор енглеског језика из Параћина, проглашен је за најбољег едукатора на свету - на избору одржаном у Њу Делхију, у Индији. За ту титулу надметали су се наставници из 110 земаља.

Протеклих годину дана уз редовне часове у основној и средњој школи професор Петровић обилази градове и институције које га зову, да подели своје знање и педагошко искуство.

"Радим оно што ме испуњава, тако да радим и даље оно што сам радио, с тим што имам и неку обавезу - ту јавну, медијску, према неким другим људима, институцијама које ме моле за помоћ, да им изађем у сусрет. Тако да је сад још теже у смислу поделити то знање и искуство са другима. Ето, једино фали времена", каже Борко Петровић.

Времена за учење у протекле две деценије, колико је у просвети, каже, никада доста. И школски распуст користио је да реновира учионицу - од свог новца и донација пријатеља из детињства.

"Мислим да би зато свако требало да покуша да унапреди свој простор у коме ради, бар једном обичном саксијом. Знам да је то тешко. Ево, ја сам донео пар саксија цвећа које ми је мајка дала од куће... Значи, да се осећате комотније, да осећате да владате том просторијом. То је оно што ми зовемо 'клас-рум менаџмент'. Дакле, ви владате, управљате тим простором“, објашњава Петровић.

Часови енглеског језика код професора Петровића нису обични. Градиво се савладава и кроз квизове, писање есеја, певање.

- Он нам предаје на занимљивији, модернији начин

- Уме да нам објасни

- Има бољу комуникацију са нама од других наставника, скроз је отворен

Тако о њему говоре ученици. А свако дете за Борка Петровића је прича за себе, па час води тако да ђаци схвате колико је образовање неодвојиво од реалности. У учионици, њиховој малој заједници, света је веза, како каже, између њега и ђака.

"Ви радите под претпоставком да тај прозор који вам се укаже у животу можда је тај неки судбински тренутак где ћете упознати неког ко ће спасити свет. Имати неку моћ... Некада у будућности неки ђак, неки студент, неко дете које ћете дотаћи... Тако да ја стварно верујем у тај ланац судбине, у ланац добре воље и преношења добре енергије“, наглашава наставник.

У временима када је за многе посао у просвети тежак а слабо плаћен, тако да га млади људи ретко и бирају, вера у децу која ће израсти у добре људе пресудна је за све који их у школама подучавају.

"Да им пренесем поруку да је свет глобално село, да треба да поштују ближњег свог како овде у учионици тако и широм света. Да буду добри амбасадори своје земље, као што и ја добро представљам своју земљу, надам се у сваком тренутку и на сваком месту. Учим их да су и они апсолутно амбасадори своје земље, да имају велику моћ и велики утицај и да то искористе на добро у будућности", каже Петровић.