Историчар Павловић: Шта је тачно у пет тајни о Сретењу

На данашњи дан догодила су се два значајна догађаја у нашој историји који се обележавају као Дан државности у Србији. У Орашцу 1804. је подигнут Први српски устанак и на исти дан, 31 годину касније, донет Сретењски устав.

Историчар Момчило Павловић рекао је да ми дајемо важност тим датумима, да су они интегрисани у српску државност, у српску уставност и симболизују борбу за стварање, а и када смо створили државу, борбу да ту државу уредимо по мери народа.

Говорећи о значају Сретењског устава, историчар Павловић је рекао да од 1804. до 1878. године, када је Србија призната као држава, од значајних европских држава, прошло 74 године.

Норме о правима човека и подели власти, као стандард демократије

"Прошло је 74 године борбе за стварање државе, преко борбе за слободу, аутономне кнежевине и уређење те државе. У првом члану Сретењског устава стоји да је Србија нераздељива и у унутрашњем управљању независна, али под покровитељством, под признавањем врховног суверенитета султана и руског императора. Ти фактори, султан и руски император, утицали су касније да тај устав буде после 50 дана суспендован“, навео је Павловић.

Када је реч о значају Димитрија Давидовића, Павловић је рекао да је он један учени Србин из Земуна, који је основну школу завршио на Немачком, гимназију у Карловцима где је избачен из трећег разреда због неког памфлета.

"Студирао је филозофију у Пешти, у Бечу је студирао три године, слушао је медицину, али је тамо упознао једног такође Димитрија из Срема и они су кренули да штампају књиге, да издају Новине српске, упао је у дугове, али је ту упознао и Вука Караџића и све друге виђене Србе. И 1821. године он на позив кнеза долази у Србију и бива постављен на место његовог државног секретара“, подсетио је историчар.

Државни секретар Давидовић је брзо саставио предлог Устава, поставивши норме о правима човека. Први пут је у Устав унето тројство, стандард о подели власти на законодавну извршну и судску. Давидовић је, међутим, доживео и судбину Устава који је сачинио. Када је суспендован Устав, он је отпуштен из службе, преселио се у Смедерево и тамо је после неколико година умро где је и сахрањен.

Педесет година касније, српска омладина, подигла му је скроман споменик који стоји и на његовом гробу ће и данас бити полагано цвеће.

Иако је кратко трајао Сретењски устав, Павловић сматра да су стандарди који су постављени у њему уграђени и у данашњи Устав.

"Као и борба, када је једном почела, без обзира на све успоне и падове, она је настављена. Када су норме уграђене у тај устав, оне су мање-више примењиване у оне уставе које су Срби сами доносили. Дакле, ти стандарди који су постављени у том Сретењском уставу, који није заживео, касније су уграђивани чак и данас су темељне норме и Устава из 2006. године и савремене српске државности“, рекао је Павловић.

Пет тајни о Сретењу

Прва тајна је да је Карађорђе био трећи избор за вођу Устанка, што је историчар Павловић потврдио, образлажући да је због његовог темперамента и карактера та функција најпре понуђена другима.

Друга тајна је да је Димитрије Давидовић смислио термин устав, што је према мишљењу историчара Павловића веома могуће.

Када је реч о трећој тајни, да су због Сретењског устава властодршци широм света осетили страх, Павловић каже да је та тврдња претерана.

Четврта тајна је да је руски изасланик израдио први нацрт Сретењског устава. На ову тврдњу Павловић је рекао да је Русија као заштитница хришћанских народа у Османском царству покушавала да направи неке нацрте устава и сам устав, ми га зовемо Турски устав из 1838. године, а у ствари кажу да је он плод руских дипломата.

Као пета тајна наводи се - Пре доношења устава, када је побуна народа достизала врхунац, Кнез Милош толико се уплашио да је једно време помишљао чак и на бекство, ипак одлучио је да оде у Крагујевац, где се изљубио с вођама побуне, тада им је снисходљиво рекао: Сви смо криви и ја сам често грешио, трудимо се да сви исправимо и опростимо, узајамно једни другима.

Павловић напомиње да је то цитат који се стално понавља.

Историчар Павловић истиче да се Сретењски устав руком исписан чува у Архиву Србије.