Веран Матић о ослобађајућој пресуди за убиство Ћурувије: Пораз правне државе, најјефтинији облик цензуре – убиство новинара

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио четворицу некадашњих радника Државне безбедности оптужби за учешће у убиству новинара и власника "Дневног телеграфа" Славка Ћурувије 11. априла 1999. године. 

На сајту суда је објављено да "нема непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела".

"Чињеница да је Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, суд се није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела", наводи се у саопштењу Апелационог суда.

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је за РТС да данас цео свет жали за пропуштеном "историјском шансом да се установи правда и кажњивост у случајевима убистава новинара".

"Наши убијени новинари, односно њихове породице нису дочекалe да буду до краја судски разрешени ови случајеви и одговорни кажњени. Јуче је био веома тежак дан за Србију, али и за све новинаре у свету, јер у свету више од 85 одсто случајева убистава новинара остаје неразрешено. Желели смо да ово буде путоказ на који начин треба решавати проблем некажњивости", рекао је Матић.

Зашто се толико чекало на објаву пресуде?

Два пута је првостепено судско веће досудило по 100 година затвора за оптужене, а апелација је заседала у марту прошле године.

"Шокантно је и необјашњиво због чега је толико дуго времена доносило ослобађајућу пресуду. Већ смо чули да је пресуда донета у мају прошле године, али очигледно се из неког разлога тактизирало и чекао некакав тренутак, као што је петак после подне, онда када су сви мало пажљиви. Заиста су могли да мало сачекају и да 11. априла, на дан суровог убиства Славка Ћурувије, донесу овако срамну пресуду која ће заиста оставити далекосежне последице када је реч о безбедности новинара", рекао је Матић. 

Следи реакција професије

На питање какви су наредни кораци, Матић је рекао да ће уследити реакција професије.

"Постоји договор око протеста, али оно што је јако важно је да новинари наставе да истражују овај случај и да прикупљају нове чињенице, не само о убиству и нове аргументе и доказе, него и о процесу. Зашто се толико дуго чекало, 25 година од убиства имамо ослобађајућу пресуду?", пита Матић.

Истиче да је опструкција у случају убиства Славка Ћурувије на делу од првог дана и увиђаја на месту злочина, али и од 2000. године, када је откривен досије Ћурувија и када је постало потпуно јасно да служба Државне безбедности стоји за убиства.

"Потом смо имали десетак година демократске власти која, упркос обећањима, није успела да разреши случај. Онда смо имали ситуацију када се дошло до оптужнице и јаких доказа у овом процесу. Током процеса, потом, имали смо огромну опструкцију и од суда и сведока који су сви одједном све заборавили, као у покушаја притисака и на Радну групу МУП-а која је обавила огроман посао", навео је Матић.

"Пораз правне државе и демократије"

Матић указује да се велики број људи који је учествовао у овом случају, осећа пораженим.

"На првом месту мислим да је поражена правна држава, а на другом месту демократија. Дакле, ово ће имати, као што сам рекао, трајне последице јер испоставља се да је најјефтинији облик цензуре – убиство новинара. Велика је вероватноћа да ће убица проћи некажњено. То доказује и овај пример. Мислим да тужилаштво има могућност да преда захтев Врховном суду за заштиту законитости, али каква год одлука тог суда буде била, неће имати последице по оне који су сада ослобођени", објаснио је Матић.

Председник Комисије за истраживање убистава новинара рекао је да остаје низ симболичних активности које могу да се предузму, између осталог и да се обрати Међународном суду у Хагу који суди државама које нису успеле да уведу кажњивост за убиство новинара.

"Не смемо овом одлуком престати да се бавимо овим случајем, као и случајем убиства Милана Пантића. Пре два дана је објављено да је Тужилаштво за организовани криминал по други пут одбило да се бави овим случајем, иако је комисија утврдила, као и радна група, да је мотив за убиство организовани криминал и приватизација једне велике компаније. Имамо тужне дане када је реч о односу правне државе према убиствима новинара, али не смемо ту да се зауставимо", рекао је Матић за РТС.