Половина младих је за служење војног рока - какав однос имају према родитељима, КиМ, како се информишу

Поводом великог истраживања осећања, размишљања, планова и навика младих у Србији, Иво Чоловић из Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) рекао је за РТС да анкета у којој је испитано хиљаду младих људи у распону од 15 до 30 година представља репрезентативни узорак, који одсликава ставове ове категорије друштва.

"Суштина наших истраживања јесте да их радимо на репрезентативном узорку како бисмо знали шта одређена група грађана мисли. Уколико радимо на национално репрезентативном узорку као што је овај, то би требало да у потпуности преслика ставове младих по одређеним питањима која су овим пројектом реализована", објаснио је Чоловић.

Према његовим речима, испитаници су сврстани у три групе – од 15 до 18 година, од 19 до 24 и од 25 до 30.

"То су оне године када млади најпозитивније размишљају, најпозитивније доживљавају своју будућност. Мало касније се губи тај осећај позитивног, нажалост. Као што сам рекао, код око 71 одсто испитаника преовладава осећање жеље за напретком, среће, радости, оптимизма по питању будућности и жеље да учествују у променама које ће се дешавати у нашем друштву“, навео је Чоловић.

Релација између младих и родитеља

Када је реч о односу према родитељима, Чоловић каже да је испитивање показало да су млади код нас доста традиционално васпитани, па је то дефинисало њихов однос према родитељима.

"Барем код већине њих, 47 одсто испитаника, скоро сваки други има генерално позитиван однос према родитељима, уз то да се, наравно, не слажу по свим питањима. Још 25 одсто њих тврди да имају потпуно позитиван однос. Ипак, сваки четврти испитаник се не слаже у потпуности са родитељима, често улази у конфликт, а имамо и шест одсто оних који су нам рекли да су односи са родитељима потпуно конфликтни. Што није мало, сваки четврти млади, ипак има лош однос са својим родитељима“, каже Чоловић.

Говорећи о томе ко највише утиче на њих приликом доношења важних одлука, Чоловић каже да је то ипак породица.

"Када говоримо о овом питању, 27 одсто младих нам је рекло да сваку своју важну одлуку доносе у консултацији са оцем и мајком подједнако. Али, када раздвојимо то двоје, оца и мајку, мајка има предност у односу на оца и испоставило се да 19 одсто младих тражи подршку од мајке код доношења важних одлука, 13 одсто тражи код оца. Имамо, наравно, и сваког десетог који ни од кога не тражи савет, већ се ослања само на своју одлуку", каже Чоловић.

Однос према КиМ – 20 одсто младих не размишља о тој теми

Кад је реч о односу младих према КиМ, напоменуо је да су питали младе како они виде будућност Косова и Метохије, да ли је део Србије или ван Србије, да ли ће бити Косово независно или неће. Према његовим речима, показало се да 20 одсто младих просто не размишља тренутно о тој теми.

Млади су питани и у вези са војним роком, као и да ли су спремни да учествују у одбрани Косова и Метохије, уколико би насилно било издвојено.

"Генерално се показало да 24 одсто младих, што је највећа група, верује да ће Косово и Метохије остати део Србије, а 19 одсто верује да ћемо имати неку врсту замрзнутог конфликта, али, са друге стране, 20 одсто је оних који верују да ће Косово да постане независно и чак четири одсто оних који верују да ће се ујединити са Албанијом", истакао је Чоловић.

Подељено мишљење о војном року

Нагласио је да је питање о војном року постављено и на општем узорку, не само са младима и показало се да они који више немају шансе да буду војни обвезници, да су они много расположенији да се војни рок уведе од оних који су млади.

"Међутим, и код младих је подељено мишљење по том питању – 45 одсто младих се противи увођењу војног рока, 44 одсто подржава војни рок. Они млади који живе у урбаним срединама, попут Београда и Војводине, млади који долазе из редова националних мањина и они који имају високошколско образовање се противе увођењу војног рока", каже Чоловић.

Са друге стране, како је рекао, они са средњом школом, који су тренутно још увек у процесу школовања, који долазе из јужне и источне Србије, они се углавном залажу за увођење војног рока.

Како се информишу

Још једно од занимљивих питања које је постављено младима је како се информишу.

"Просто, имамо младе који се данас ослањују на дигиталне медије, пре свега друштвене мреже. У нашем истраживању се испоставило да 30 одсто младих ујутру када се пробуди прво што погледа на свом телефону јесте нека од друштвених мрежа на којој има профил, да би утврдили шта је то што њих занима. Најчешће је то Инстаграм, али ту су такође и ТикТок и Јутјуб као неке од мрежа које се користе. Када су у питању традиционални медији, РТС заиста предњачи као медија на које се млади ослањују када су у питању политичке и економске теме, ту су ТВ Прва и ту је Н1 као телевизија, Блиц као новине", рекао је Чоловић.

Напоменуо је да често имамо погрешан став да млади апсолутно нису заинтересовани за политику, што није баш тако.

"Чињеница је да се они мање интересују за политику од рецимо просечног грађанина Србије који, у нашем истраживању, има 48 година. Али у овом истраживању је 35 одсто младих рекло да они стварно излазе на изборе. Међутим, не треба занемарити да је тих 35 у ствари неких 50 или 60 одсто младих јер имамо један део њих који још увек нису пунолетни, па самим тим не могу ни да изађу на изборе. Дакле, међу њима постоји добар део њих који су заинтересовани", прокоментарисао је Чоловић.

На питање у ком правцу се креће Србија, рекао је да скоро половина младих – 49 одсто каже да се Србија креће у лошем правцу, а док једна трећина, негде око 34-35 одсто каже да се Србија креће у добром правцу.

"Генерално млади имају неку врсту позитивног осећања према демократији, без обзира на све што се дешава. Више од две петине младих и даље, односно да кажем скоро половина младих, 47 одсто верује да је демократија најбољи могући систем у коме се може живети", закључио је Чоловић.